40 GODINA OD UBISTVA DŽONA LENONA

Bilo je kasno veče kada su evropski mediji preneli vest koju su sve svetske agencije emitovale pod oznakom “HITNO”. Vest je bila zaista šokantna. Ubijen je Džon Lenon. 

U njegova leđa četiri hica je sasuo, kako se kasnije saznalo, poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen.

Čovek koji je promenio istoriju rok muzike ubijen je ispred zgrade Dakota u Njujorku dok je, nakon celodnevnog snimanja svog novog materijala u studiju, šetao sa svojom životnom izabranicom Joko Ono.

Iako su policajci Bil Gembl i Džejms Moran za manje od 15 minuta uspeli da prevezu Lenonovo telo u najbližu bolnicu – Ruzvelt, specijalista urgentne medicine Dejvid Haleran, koji je pokušao i direktnom masažom srca da spasi pevača, mogao je samo da proglasi smrt ubrzo po prijemu: projektili iz Čepmenovog pištolja pokidali su sve važne krvne sudove.

FOTO: Inside Edition Printscreen / Doktor Dejvid Haleran

Vest o Lenonovoj smrti prvi je objavio ABC, zahvaljujući bizarnoj činjenici da je njihov novinar Alan Vajs samo sat vremena pre atentata dopremljen u bolnicu sa lakšim povredama koje je zadobio u saobraćajnoj nesreći. Vajs je poslao vest nakon što je video kako Joko Ono vrišti u hodniku “Ne verujem vam, lažete me!” i udara glavom o pod.

Neprijatnu dužnost da obavesti svetsku javnost o ubistvu legende rok muzike dobio je sportski komenator ABC-a Hauard Kosel, koji je prekinuo direktan prenos utakmice američkog fudbala između Majami Delfinsa i Nju Ingland Pejtriotsa.

Sam nekoliko minuta posle toga, obožavaoci su počeli da se okupljaju ispred mesta gde je Lenon ubijen i ispred bolnice Ruzvelt, gde je proglašena njegova smrt. U tom trenutku načelnik urgentne službe bolnice Ruzvelt, doktor Stiven Lin potvrdio je na konferenciji za novinare da je Lenon ubijen.

Ostalo je – istorija.

Mnogobrojni novinari su izjednačili ubistvo Lenona sa atentatima na Džona F. Kenedija i Martina Lutera Kinga, imajući u vidu ne samo njegov značaj za čitav segment kulture i umetnosti, već i njegove povremene epizode političkog aktivizma.

Mark Dejvid Čepmen je, saznalo se iz izvora Federalnog istražnog biroa (FBI) više od tri meseca pratio Džona Lenona. Slavnog muzičara su više od osam godina špijunirali i agenti Biroa, tačnije, još od početka 70-tih godina prošlog veka, kada je administracija Ričarda Niksona radila na tome da Lenona deportuje u Veliku Britaniju.

Bivši član Bitlsa bio je „trn u oku“ američkim vlastima još od kada je 1969. godine napisao pesmu „Give Peace a Chance“ koja je poslužila da širom SAD započnu protesti protiv rata u Vijetnamu.

Informacija da je FBI tokom 70-ih godina svakodnevno uhodio Lenona, koji je u njihovim fajlovima sve vreme vođen kao državni neprijatelj, pojavila se tek 1983.

Prvi spor porodice muzičkog velikana i SAD završen je u aprilu 1992. godine, kada je Vrhovni sud odbio da naredi da se sva dokumenta FBI u vezi sa praćenjem Lenona daju javnosti na uvid, objavio je svojevremeno “Danas”. Novo suđenje započeto je u januaru 2000. godine kada su advokati Joko Ono u optužnici tvrdili da su agenti FBI direktno umešani u ubistvo Lenona pošto su ga sve vreme pratili i sigurno su mogli da ga zaštite.

FOTO: Wikipedia – Lenon potpisuje album Čepmenu nekoliko sati pre nego što će ga Čepmen ubiti

Ovaj postupak okončan je tako što je FBI na kraju otvorio arhiv za većinu dokumenata. Iz njih je javnost saznala i bizaran detalj da je Lenon samo nekoliko sati pre ubistva dao autogram Čepmenu na ploči „Double Fantasy“.

Isto tako oni otkrivaju i činjenicu da je FBI zaista sve vreme imao uvid u to da Čepmen posmatra subjekta koji je cilj i njihove prismotre. U jednom od izveštaja koji je napisan nedelju dana pre atentata čak stoji i ocena agenta da Čepmen nije običan fan koji uhodi svog idola i da najverovatnije sprema ubistvo slavnog muzičara.

Javnosti i porodici Lenona nisu dati na uvid izveštaji od samog dana ubistva, gde bi se možda moglo razjasniti da li je FBI mogao da reaguje i zaštiti metu koju je godinama pratio i za koju je tačno znao u svakom trenutku gde se nalazi.

Lenon, rođen 9. oktobra 1940. u Liverpulu, bio je pevač, kompozitor i gitarista grupe “Bitls”.

Lenon i drugi član “Bitlsa” Pol Makartni su duboko uticali na razvoj pop i rok muzike i njihove pesme su rangirane među najbolje i najslušanije pesme svih vremena. Lenonove najpoznatije solo pesme su “Imagine”, “Jealous Guy” i “Give Peace A Chance”.

„Bio je strašno slavan. Nisam ga ubio zbog njegovog karaktera ili zbog toga što je bio čovek kakav je bio. Bio je porodičan čovek. Bio je ikona… Ubio sam ga… zato što je bio veoma, veoma, veoma slavan i to je bio jedini razlog, a ja sam veoma, veoma, veoma, veoma težio sopstvenoj slavi, što je veoma sebično“, izjavio je Čepmen u oktobru ove godine, kada je po 11 put izišao pred komisiju i tražio uslovno oslobađanje od doživotne kazne, na šta je imao pravo nakon odsluženih 20 godina zatvora. I ovaj put je odbijen.