PIŠE: Aleksandar BEĆIĆ
Kada sam prvi put pred nekim pevao “Ain’t No Sunshine When She’s Gone” imao sam tek dvadesetak godina i udvarao sam se devojci sa prelepim zelenim očima koja nije obraćala pažnju na mene. Sve do tog trenutka. Danas, srećom, ne moram više da pevam tu tužnu pesmu, jer pored sebe imam prelepe plave oči. I još jedan mali par smeđih očiju pride.
Danas, po ko zna koji put slušam tu pesmu. Stavio sam je na “repeat”. Povremeno promenim, kad me onaj par plavih očiju opomene “Da li si normalan, deseti put za redom slušaš istu pesmu”…
Onda na Youtube-u “promenim ploču”, pa odslušam “Lean on Me”. “Just The Two Of Us”. “Lovely Day”. I zavidim: bre, morao si da budeš opasan genije da napišeš takve pesme. A takav genije je umro. Bill Withers.
Njegova porodica se kratko oglasila 3. aprila. “Veoma smo tužni zbog gubitka našeg voljenog supruga i oca. Ovaj divan čovek dotakao je mnoge širom sveta svojom muzikom i poezijom, progovarao je iskreno i povezivao ljude svojom umetnošću.”
Umro je od srca. Nije ušao u statistiku najpoznatijeg oboljenja u ovom trenutku. Umro je mirno, u 82. godini. U svojoj kući. Iza njega ostala je Rok kuća slavnih koja ga je primila u svoje redove 2015. Tri osvojena Gremija. I čudno kratka karijera u šou biznisu: pevao je samo od 1070 do 1985. Onda se posvetio drugim poslovima. Na kraju je osnovao i svoju izdavačku kompaniju.