ALEKSANDRA CIMPL – prevodilac i pisac vam PREPORUČUJE

Ljudi koji prate savremenu srpsku književnost znaju da je na našoj spisateljskoj sceni nekoliko godina zasjala jedna zvezda pod imenom “Morena”. Iza romana “Morena” stajala je upravo naša današnja gošća, Aleksandra Cimpl. 

O njenom romanu prvencu drugi književnici su imali samo reči hvale:

“Roman Aleksandre Cimpl je delo koje vas posle prvih nekoliko stranica usisa među svoje korice i ne pušta do poslednjeg reda…“, napisao je Goran Stojičić, autor zbirke priča “Besani” i “Slučaj Danil Harms”.

“Nema sumnje da je Aleksandra Cimpl u romanu Morena svojim instančanim pripovedanjem uspela u nameri da čitaocu ponudi zadivljujuće egzotičan portret glavne junakinje Lane, hrabre i neobične mlade žene grubo bačene u vrtlog života…“, procenio je Karlo Astrahan, pisac i urednik programa u biblioteci “Milutin Bojić”.

Dok čekamo novi roman Aleksandre Cimpl, ona nam preporučuje svoje omiljene knjige:

Prva knjiga koju bih od srca preporučila je sci-fi roman Sajberstrip, koji je možda u trenutku kada sam ga prevodila i mogao da se nazove tim žanrom, ali u današnjem danu bi to bio savremeni roman. Egon Bondi, češki pisac i ikona češkog nadrealizma, koji je završio filozofiju i kasnije pisao tekstove za muziku poznate češke grupe Plastic people of The Universe, napisao je ovu knjigu na svojoj pisaćoj mašini 1997 godine. Nikada nije seo za kompjuter, ali je o kompjuterskom ratu i hakerki Veri, pisao u svojoj knjizi “Sajberstrip”.

Šta nalazi Vera, šampionka u kompjuterima u super tajnoj šifrovanoj poruci? Kde će biti biti svet u 21.veku? Lepa hakerka je pozvana da u sajberprostoru uhvati tajnu sednicu vladara, da dekodira njen sadržaj I da to preda drugoj strani. Za tajni sastanak se interesuje I Mafija, koja hakerku natera da sa njima sarađuje. Otkrivanje zaključaka sa sastanka moćnika vodi ka uništenju jedne  od sila, ali ceo tok događaja vodi lepu hakerku Veru ka tome da se angažuje u korist dobre stvari. Usput se upoznaje sa zen-budizmom, tako da svoju sudbinu prihvata sa mirom.

Ovu knjigu svakako vredi pročitati, uvek mi je ostalo tužno što nije dovoljno čitana, ali izdavači nisu vodili računa o reklami.

“Riblja krv” je roman Jiržija Hajička, češkog nagrađivanog pisca. Preporučujem ovaj roman, jer u mnogo čemu (iako radnja knjige počinje u vreme komunizma, pa se proteže do posle Plišane revolucije), u mnogo čemu nalazim sličnosti sa našom današnjicom. Cela knjiga je pisana u ženskom rodu, i ono što me je potpuno fasciniralo je njegovo poznavanje ženske psihe od šesnaestogodišnje devojčice do četrdesetogodišnjakinje. I verujte mi, ni u jednom trenutku ne posumnjate da to nije pisala žena, jer je cela knjiga pisana iz JA.

Cela radnja knjige je vezana za izgradnju atomske centrale Temelin u blizini Čeških Buđejovica, i to je priča o običnim malim ljudima koji su sigurno postojali i tako se iskreno borili da njihove kuće ne budu srušene, jer su tadašnji komunisti odlučili da u radijusu od tri kilometara oko Temelina više neće postojati ni jedno selo. Divna je njihova solidarnost i njihove sudbine su dirljive.  Ovo je priča o tri drugarice iz malog sela, koje je sudbina udaljila, priča o čežnji za boljim porodičnim odnosima, o silini ljubavi I praštanja.

Olja Knežević je po mom mišljenju najbolja crnogorska spisateljica, i žao mi je što ne mogu da vam preporučim knjigu “Katarina Velika I Mala” koja je osvojila veliku regionalnu VBZ nagradu za najbolji neobjavljeni roman za 2019. godinu, jer je nažalost nema u našim knjižarama. Možda ćemo posle ove muke, početi da razmenjujemo i kulturu u regionu, kako bismo malo više saznali jedni o drugima. Ipak, knjigu “Gospođa Black” od Olje Knežević možete naći u našim knjižarama i ako želite jedan divan roman o gustoj londonskoj magli u kojoj se budi jedna stara nikad zaboravljena strast, potpuno slučajno, potpuno neočekivano, obavezno pročitajte ovu knjigu.

Valie Black je podgoričanka koja se udaje za bogatog Engleza, i spisateljica nas vešto vodi kroz njene krize identiteta i njenog srednjeg doba, kao i razlike u mentalitetima. Valie je slojevita ličnost I volećete  je od prve strane knjige pa sve do poslednje. Brinućete se za nju I patićete zajedno s njom. Iskrena preporuka i samo mogu da vam kažem, uživajte u ovoj knjizi.

Imaćete utisak da sam odlučila da vam u  ovim danima karantina preporučujem uglavnom češke pisce. Ima tu nečeg, nije da nema. Volim Češku književnost, još od Hašeka, Hrabala, Škvoreckog, sve to bih mogla da vam savetujem, ali eto danas još jedna knjiga koju sam prevela i koja je izašla krajem prošle godine. Reč je o knjizi „Pod snegom“ od najčitanije i nagrađivane češke spisateljice Petre Soukupove.

Roman „Pod snegom“ je naizgled sasvim običan. Jednog jutra tri sestre krenu sa svojom decom i kučetom na tatin rođendan van Praga. Kada one uđu u auto, uđete i vi sa njima i tu počinje priča iz koje više ne možete da izađete. U tom autu zajedno sa njima putuju i njihove životne priče, uspomene na detinjstvo, neispunjeni snovi, frustracije, stoga posle samo par kilometara atmosfera postaje veoma napeta. To je priča o porodičnim odnosima u kojima uvek ima nekih prećutkivanja, tajni, a tajne opterećuju buduće generacije. Petra Soukupova ima dugačke rečenice, ali vas one ne zamaraju. Topla preporuka. Provozajte se malo sa Petrinim junakinjama, uživaćete.

Aleksandrijski kvartet… Evo i jednog klasika za dane karantina. U mojoj biblioteci se nalazi ovo izdanje sa dve knjige, sada vidim da se prodaje u četiri. Svejedno. Fantastična knjiga, svima nama poznata.

Darel je bio vidno zaljubljen u Aleksandriju, jer ona u ovom romanu nije grad, ona je lik. Sva četiri romana su prožeta strašću, ljubavlju, to je roman pun ukusa, mirisa, boja, misterija, jedan od najvećih književnih dela dvadesetog veka.

Kada sam pročitala ovaj roman, u mom životu više ništa nije bilo isto. Htela sam da budem Justina, onda mi se više nije dopadala, pa sam videla sebe kao Kleu i tako redom. Sa likovima ovih romana se poistovetite, a svaka rečenica je tako dobro izbrušena da možete mirne volje da se vraćate na nju nebrojano puta.