BOJANA RADIVOJEVIĆ (Glas Ne Žice): ČOVEK JE DUŽAN DA RAZVIJA SVOJE TALENTE

RAZGOVARAO: Aleksandar BEĆIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: Nevena RADIVOJEVIĆ 

FOTO: Privatna arhiva

Ona je zapravo – bomba dobre energije koja se, čini vam se, pojavljuje svuda gde se dobro peva – A Cappella (bez pratnje instrumenata).

Na sceni je već 10 godina. I dobro se bori sa tom scenom. Njen osmeh vas uvek obara, a njen glas, u kombinaciji sa glasovima njenih prijatelja/saradnika/pratilaca/porodice – oduševljava.

Dobro, čini nam se da smo za početak dovoljno ishvalili Bojanu Radivojević, dirigenticu i pevačicu, osnivača akapela ansambla Glas Ne Žice.

Kako se boriš sa psihozom zvanom Korona virus? 

Što je jedan šaljivdžija već rekao “…Ovaj narod je svašta već preživeo…”. Elem, šalu na stranu, poštujem sve mere, pridržavam se uputstava i gledam svoja posla.

U mom privatnom životu se nije ništa značajno promenilo jer “imam svoj mali svet i oko njega kineski zid”. Inače ne volim gužvu, gradski pravoz, ljude koji ne poštuju lični prostor, ne čekam u redovima, ne idem na Adu vikendom po lepom vremenu, zaobilazim shopping centre.

Otišla sam sa porodicom na selo još pre zvaničnog proglašenja vanrednog stanja, sejem baštu i muzem koze.

Koze? Stvarno? 

Da, koze, me-ke-ke-keeeeee (smeh)…

Projekat na kom si radila sa mnogo mladih umetnika – acappella opera Džumbus, trebalo je da se prikaže na Kolarcu ali je sve otkazano zbog epidemije… 

Džumbus je spoj opere, drame, mjuzikla, kabarea, urnebesna komedija o umetnicima koji su se našli u nebranom grožđu i situacijama koje iz toga proizilaze.

To je projekat u okviru operske produkcijske kuće Operosa, koji je namenjen mladim umetnicima, stvaraocima i izvođačima sa ciljem da se operska umetnost približi širokom auditorijumu.

Tekst je pisao Jovan Stamatović Karić, muziku Milica Ilić, režiju Patrik Lazić, a ja sam dirigent. Acappella muzicku pratnju u svrsi orkestra izvodi moj sastav Glas Ne Žice.

Glas Ne Žice postoje već deset godina i
ako bi me neko pitao kako, rekla bih mu sledeće:
Ovakav pristup muziciranju je isključivo proizvod
mojih afiniteta i potrebe da eksperimentišem.

Imali smo dve turneje prošle godine u Bugarskoj i Crnoj Gori, a trebalo je da u martu ove godine bude u Srbiji. Čekaćemo bolje dane. Jedna trivija: i prošlogodišnja turneja je za par meseci odložena usled nekih spoljnih faktora, tako da smo mi navikli na vanredne okolnosti.

Više puta smo se zapitali da li mi ovo zaista spremamo predstavu ili je predstava počela da kreira naš život, is this the real life? is this just fantasy? i tako u krug 🙂 Svakako, bićete na vreme obavešteni, pa izvol’te!

Oni koji prate tvoj rad znaju da su Glas Ne Žice odavno prisutne na sceni i da su mnogi pevači i pevačice prošli kroz tu akapela priču. Zbog čega se često menja sastav?

Glas Ne Žice postoje već deset godina i ako bi me neko pitao kako, rekla bih mu sledeće: Ovakav pristup muziciranju je isključivo proizvod mojih afiniteta i potrebe da eksperimentišem.

Pošto to ne postoji u Srbiji, niti sam imala od koga da naučim, informisala sam se preko You Tube-a, pozvala par saradnika i prijatelja i počela.

Svojim primerom pokazujem da je čovek dužan
da razvija svoje talente, da prati svoju
iskrenu želju i da živi svoju suštinu

Nisam imala nikakva marketinška niti poslovna predznanja, sve sam sa svojom ekipom učila u hodu.

Jednostavno, kreativni ste, pametni, imate strast i radite. Svaki član je deo ove priče potpuno na dobrovoljnoj bazi, ne postoje ugovori, ne postoji radno vreme, staž. Reč je sve. Ne postoje mecene, ne stoje ničija leđa, osim naših.

I eto, decenija iza nas.

Svojim primerom pokazujem da je čovek dužan da razvija svoje talente, da prati svoju iskrenu želju i da živi svoju suštinu. Svi ljudi koji su prošli koz Glas Ne Žice su usvojili taj princip i svi su zbog toga ostvareni u svom životu.

Poenta kvaliteta ovog sastava nije samo u njegovom kontinuitetu, nego upravo u tim promenama.

Da ne zaboravim, hor koji sam osnovala, i koji i dalje vodim, pri Hramu rođenja Sv. Jovana Krstitelja, takođe postoji deset godina. Ljudi se menjaju, neki odlaze, neki dolaze, život kao takav, ali institucija ljubavi i poverenja o(p)staje.

Da li si u kontaktu sa nekadašnjim članovima Žica?

Svi ljudi koji jesu i oni koji su bili deo benda, deo su moje muzičke porodice. I ne samo muzičke, jer mi nismo samo kolege, mi smo jedni drugima uticali na živote, družili se, smejali, plakali zajedno.

To su prijatelji.

Nikada se nismo tako dobro i ludo proveli
kao kada smo potpuno spontano uradili aranžman,
a kasnije i video za obradu Malog mrava.
I da ima još sto malih mrava, opet bih isto

Sa nekima i dan danas sarađujem, sa nekima se povremeno čujem, neke sretnem pa se ispričamo.

Jedna obična životna priča o međuljudskim odnosima.

Sećam se da ste prvi pravi proboj (nakon predstavljanja u rijaliti šou programu odnosno takmičenju) – napravili obradom hard-kor narodnjaka Mali mrav. Da li je moralo baš tako?

Moram prvo da zastanem na terminologiji: hard- kor narodnjak. Da bi se nešto u muzici na određeni način definisalo, potrebno je i muzikološko znanje i analiza, i s tim u vezi jedan edukativni primer: ljubavna tematika, sa metaforom mrava u svrsi erotske dvosmislice, iz ugla seoskog kicoša poetski nadarenog i nadahnutog, muzika kroz melodiju, ritam i harmoniju originalno iskomonovana u prepoznatljivom folklornom duhu, bliska našem narodnom stvaralaštvu, orkestar, narodni.

Na osnovu analize, rekla bih, klasičan biser narodne muzike.

Da malo ne preteruješ?

U to vreme (1982.) postojali su neki mnogo eksplicitniji tekstualnii i video sadržaji, a niko ih nije definisao kao hard-kor, šta god.

Nikada se nismo tako dobro i ludo proveli kao kada smo potpuno spontano uradili aranžman a kasnije i video za obradu Malog mrava. I da ima još sto malih mrava, opet bih isto, kao i ljudi koji su u tome učestvovali.

Da li u ovim danima razmišljaš o nečemu što bi moglo da bude tvoj novi projekat, kada se jednom završi vanredno stanje?

Da imam još sto života, ne znam dal’ bih stigla da uradim sve o čemu razmišljam (smeh).

Preporuči nam nešto za slušanje… Nije sve u čitanju i gledanju filmova i serija… 

Pa…uporedo istrazujem opus Vide Pavlović i Verdija, a pre par meseci sam otkrila muziku za uspavljivanje na You Tube-u. Lek za insomniju. Toplo preporučujem!