BORIS LEINER: SVE BIO JE RITAM

PIŠE: Nenad BARAKOVIĆ – BARA 

PROLOG: Odlomak iz intervjua Borisa Leinera

“Dok ste unutra, nemate uvid, a radilo se i tulumarilo manijakalno – Džoni je vojničkom disciplinom vodio Azru i govorio bi:  „ Samo gladni trbusi daju dobre boksere , a mi smo bili i te kako gladni: gladni kruha, i ljubavi, i svirke, i žena.

Džoni je bio toliko plodan, prodoran i pun kreativne energije da smo ga slijediili. Sjetio sam se mame kako mi govori: „Pazi, sine, da ne završiš ispod mosta ko neki klošar!“ Matematički gledano, šansa je bila velika!”, reći će Boris Leiner u jednom od svojih zapaženih intervjua i time najaviti da o Azri zapravo nikada nije sve ispričano, bar ne iz ugla nekoga ko je bio unutar svega što se dešavalo.

Od danas, priča je zaokružena, a krug zatvoren je zatvoren u obliku pisane reči i knjige “Sve bio je ritam“, frangmentalne autobiografije Borisa Leinera koja je napisana snažno, poput romana ili kratkih priča koja će čitaoca ostaviti bez daha.

Možete voleti ili ne voleti Azru, ali nikada ne možete reći da Boris Leiner nije jedan od najboljih bubnjara koje je Balkan imao. Takođe, posle čitanja knjige nećete moći osporiti da je Leiner najbolji pisac među bubnjarima, ali i najbolji bubnjar među piscima.

Osim hiruški precizno napisanih Leinerovih reči, ono što ovu knjgu izdvaja od ostalih je to što će svako njegovo svedočenje ispratiti odlične ilustracije koje će vam pojačati vizuelizaciju pročitanog.

I: Detinjstvo i odrastanje u znaku životinja

U prvom delu autobiografije Leiner će svako poglavlje označiti sa imenom jedne životinje, zbog čega, saznaćete kada budete pročitali istu.

Na vrcav i duhovit način Leiner će vas uz odličan humor i lakoću, koja nikako ne prelazi u patetiku, provesti kroz ne baš tako idilične i vesele ulice njegovog detinjstva i Čakoveca, ali na duhovit i lucidan način.

Kao neko ko je tek došao na ovaj svet, otkriva i spoznaje isti oko sebe na vrlo specifičan i poseban način, što i jeste odlika svakog od velikih umetnika, ali takođe obrađujue teme i sa trenutne tačke gledišta, dok se s vremena na vreme vrati u detinjstvu pa povuče paralelu o razmišljanjima koje je imao tada, a kakva su ona sada, što daje snažan ton i utisak celokupnog pročitanog koje je toliko upečatljivo da ćete osetiti svaku napisanu reč.

Hrčak, papagaj, majmun i miševi su uz pisca glavni junaci prvih ispisanih reči. Priznaćete, ne dešava se baš svakom da kao dete oboli od picajzli?

II: Azra, to je Boris

“Ti više nisi u Azri, poručio ti je Johnny”, rekao je Jurica Pađen tvrdo. Još je nešto govorio, ali ja ga nisam čuo. Kao maljem pogođen njegovim strašnim riječima drhtao sam cijelim tijelom. Plakalo mi se, povraćalo mi se. Kako me može samo tako pizdunski odjebati preko teklića Pađena?! Nakon punih deset godina odanosti! Zar nisam zavrijedio da mi to kaže u lice?!

Bili smo na nesretnoj turneji i promociji albuma Zadovoljština 1987. po jugoslavenskim gradovima. Kritičari su nas sasjekli, jedino su još hvalili moje rokersko bubnjarsko srce. Atmosfera u bandu je bila dodatno napeta zbog bezočno kradljivih managera. Sve je kulminiralo tučom u svlačionici. Krenuli smo jedan na drugoga – on na mene pepeljarom, ja na njega stolicom. Da nas nije Jurica razdvojio, pala bi krv. To je KRAJ.

A početak? Te 1978. živio sam u Trnskom. A u susjednom kvartu, Sigetu, živio je Johnny…

Leiner će započeti poglavlje koje već mnogi smatraju istorijom popularne i nečim što je promenilo muzičku scenu za sva vremena, a to je grupa Azra.  Ovde nećete čitati o redosledima pesama na albumu, albumima, i slično. To ne. Ovde se se stvari dešavaju na bini, iza bine i ono što do sada niste imali prilike da saznate.

Snažne kratke priče pod parolom  “seks, droga i rokenrol“, jer kako drugačije?  Saznaćete i to da je dobro što bina u jednom pada prema nazad, a ne prema napred, jer da je pala napred, verovatno ne bi čitali ovu Odličnu knjgu, sa velikim O, namerno.

U nastavku će vas Leiner provozati kroz vojni rok u Rumi, koncerte, bine i dijaloge sa članovima benda i ostalim zvezdama nju vejva kao da mu ovo zapravo nije prva knjiga, a i o tome šta se dešava zapravo kada jedna  fan devojka uleti na probu dok nastaje pesme “Pukovnik i pokojnik“.  Ali nisu sve devojke lepe, i ako su volele Azru. Bilo je i ružnih. Dodrini me samo jednom draga.

III: Boris Bukovski

Da nekim slučajem nije postao to što jeste, Leiner bi vrlo lako mogao postati domaći Bukovski, zapravo kao zanimljivi Bukovski. Scene seksa, zatvora, lutanja po Holandiji se jasno obrazuju dok iščitavate ispisane redove ove knjige koja zaista jeste ritam, i sve je ritam u njoj. Dok bira doboš i zvuk koji bi mu više odgovarao, čujete sner koji udara u tom trenutku, časna reč.

Da li je neko od vas uhapšen zato što je ukrao knjigu?

Majstori su stigli u podne. Dovukli su novu tuš kabinu da je instaliraju u prizemlju kuće. Johnny je i dalje drijemao dok su oni radili. Kad su završili i otišli, odlučio sam testirati tuš“, ovakve stvari nećete pročitati u ostalim autobiografijama, što još jednom ovu knjgu izdvaja od ostalih tužnih i potresnih ispovesti koje su muzičari pisali, ne.  

Leiner nije imao potrebu da od svega pravi mit, nego je na zajebantski način prikazao da su i rokenrol zvezde neretko živele sasvim obično. Bez para i bez vozačke. Nekada i bez žena. Ali su nekada i jurili za Mik Džegerom po Holandiji, ili Nizozemskoj.

IV:  Totalno drukčiji od drugih i vino ispod slamnatog šešira

Brodski kompasi su se isplesali ali Borisova olovka, jok. Naoštrena sa bubnjarskim srcem i dalje tuče tamo gde treba. Tu su Josipa, Saher, Rundek i svima dobro poznata ekipa, ali nepoznati događaji i nepoznati momenti koji ranije nigde nisu opisani. Pogotovo ne ovako, ponavljam, duhovito i totalno rokenrolerski jer, ponavljamo, bio je sve ritam.

Ludački, rokenrolerski, ubitačno, kao kada na onom seoskom vašaru raspizdite onu krušku a sprava počne da pišti a vi osvojite glavnu nagradu. To je to.  Punokrvni rokenrol i ubitačne kratke priče kroz koje će vas Leiner provozati kao da ste na marokancu, ili šitu, drogi, ili jogi. Ko šta voli.  Ali čitanje pod obavezno, tu dileme nema.

Nije fer da prepričam najzanimljivje stvari koje se nalaze u ovoj ludačkoj biografiji, ali šta je rekao Mik Džeger kada mu je Leiner poklonio Azrinu ploču?

“ Dopusti sebi da se zaljubiš, baci čini na ideal
čiji je grad bez ulica visoko iznad vlakova
Ja se zovem anarhija “