ĐOLE (11. maj 1953. – 19. februar 2021.)

Postoje ljudi o kojima, jednostavno, nema potrebe pisati. Prerasli su svaku vest. Svaki intervju. Svaku radost. I tugu. 

Kad takvi ljudi odu, ali onako, zauvek, vi shvatite da ih niste dostojni. Da bi sve što biste mogli napisati bilo ponavljanje već hiljadama puta napisanih reči. Zašto? Zato što slušanje takvih ljudi, posećivanje njihovih koncerata, filmova, izložbi, književnih večeri – nije zapravo ništa osim blago dodirivanje površine kompleksne osobe.

Kad takvi ljudi odu, osetite tugu. Neopisivu. Neizrecivu. Nenadmašnu tugu.

Za takvim čovekom juče je tugu osetila velika većina ljudi. I tuga se osetila ne samo u Novom Sadu, Beogradu, Nišu… Ne: osetila se u svakom gradu Srbije. I u svakom gradu Bosne. I Hrvatske. Makedonije. Slovenije. Crne Gore.

Tuga za Đoletom. Čovekom koji je napisao barem po jedan stih za svakog od nas.

Čovekom koji je napisao najtačniju definiciju života. Koji je uvek drugačije umeo da nazove ljubav. Čovekom koji…

Ma… Čemu vas zamarati… Ove i ovakve tekstove, lične pozdrave i elegije pročitali ste u poslednjih 24 sata mnogo puta.

Zbogom Đole. Mirno ti ono more Panonsko. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *