#FAUST

PIŠE: Bojan BRUKNER

Gospođica Ljubičanstvena i ranije je imala posla sa nezgodnim tipovima. Činjenica da je ovaj imao dve sitne, ali oštre izrasline na slepoočnicama i kopite tamo gde je trebalo da mu budu stopala, nije ni na trenutak poljulala njeno sampouzdanje. Ona je znala kako da dobije ono što želi.

„Dakle, vi hoćete hit roman, ako sam dobro razumeo?“  pitao ju je.

„Roman? Ne. To je više nešto kao multimedijalni projekat, razumete?“

„Ne baš“, priznao je i počešao vrh desnog roga.

„Biće tu nekog teksta, ali ne previše“, objasnila je. „Mora ostati prostora za fotke. Takođe, ne smemo zaboraviti uzorke parfema na unutrašnjosti korica.“

„Parfema?“

„Pa, ne mislite valjda da objavimo knjigu bez sponzora?“

„Pretpostavljam da bi to u današnje vreme bilo neobično“, morao je da se složi.

„Neobično? Bilo bi nemoguće! Mislila sam da imate iskustva u izdavaštu.“

„Ne biste verovali koliko“, rekao je i osmehnuo se đavolski šarmantno.

„Dakle, možete to da mi završite?“

„Verujem da ću nekako uspeti. Naravno, treba da popričamo o ceni…“

„Da, čula sam već za cenu. Ništa mi tu nije jasno.“

„Vidite, u pitanju je vaša duša.“

„Meni je to sve nekako mnogo apstraktno.“

„Dozvolite da objasnim. Duša je entitet. To je ono što vas čini jedinstvenom i drugačijiom od bilo kog drugog živog bića.“ Izgovarao je svoj tekst polako, uzalud čekajući da se pojavi ikakav znak razumevanja u krupnim plavim očima. „Upitajte se šta je vaša suština? Esencija…“

Gospođica Lubičanstvena nemo je treptala u ritmu njoj potpuno nerazmuljivih reči.

„Bez nje ste niko i ništa!“ podviknuo je, na kraju izgubivši strpljenje.

„Vi hoćete moj instagram profil?“ zapanjeno ga je upitala. „Nema šanse! To je moj brend!“

„Insta… šta?“ Krv mu je jurnula u ionako crveno lice. „Nudim vam da napišete remek-delo svetske književnosti, a vi…“

„Ja da ga napišem“, prekinula ga je ledeno.

„Gospođice Ljubice…“ pokušao je da izgovori smireno.

„Ljubičanstvena!“ ispravila ga je podignuvši kažiprst i levu obrvu gotovo istovremeno.

„Gospođice Ljubičanstvena… šta vi, zapravo, hoćete od mene?“

„Vi ćete napisati to remek-delo. Za mene. Razumete? Ja nemam vremena da se bavim time. A što se cene tiče, mogu da vas izreklamiram par puta na svom profilu. Zajednički selfi. Možda u nekom izlasku. To vam garantuje rič od preko pola miliona mojih folouera. Dodajte na to još i deset posto od zarade knjige. Naravno, sponzorski ugovori ne ulaze u to. Ostaje samo da utvrdimo rokove.“

Sagovornik gospođice Ljubičanstvene nemo je posmatrao praznu čašu ispred sebe pitajući se gde je taj konobar i kada je ovaj svet, zapravo, otišao dođavola.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *