FILM KAKO SAM POBEDIO LEPAK I BRONZU NASTUPA NA FESTIVALU U LOKARNU

Kratki igrani fim „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ Vladimira Vulevića svetsku premijeru i prvo zvanično i javno prikazivanje imaće u ovogodišnjem onlajn izdanju takmičarskog programa prestižnog Međunarodnog filmskog festivala u Lokarnu, u Švajcarskoj koji se održava do 15. avgusta, po 73. put.

O životu fabričkog radnika iz zapuštenog provincijskog mesta, Mihajla, svedoče nam ljudi iz njegovog najbližeg okruženja.

Stari komšija Ethem, kojem Mihajlo svako jutro donosi novine, priča anegdotu iz Mihajlovog detinjstva kada se ovaj kao desetogodišnjak neprimetno kao duh šunjao po komšijskim stanovima, dok ljudi u njima ručavaju, gledaju televiziju ili se spremaju za spavanje.

Mihajlova sestra koju Mihajlo godinama materijalno pomaže priča o nepravednoj raspodeli porodične imovine nakon smrti roditelja, Mihajlovom alkoholizmu i neobičnoj i naprasnoj religioznosti svoje desetogodišnje ćerke koja je u, kako sama veruje, neobičnoj povezanosti sa svojim ujakom Mihajlom.

Kafedžija u čijoj kafani Mihajlo i njegove kolege radnici provode popodneva i večeri priča o Mihajlovom ocu, Mihajlovoj širokogrudosti prema prijateljima, ali i glasinama o Mihajlovom devijantnom ponašanju…

Scenario je napisao i režirao Vladimir Vulević. Direktor fotografije je Luka Papić, koji je, uz Vulevića i Ninu Zeljković i montažer ovog ostvarenja.

Snimatelj i montažer zvuka je Vladimir Jovanović, dok je za dizajn i miks zvuka zadužen bio Jakov Munižaba. Za obradu slike su zaslužni Branka Majstorović i Luka Papić, a supervizor obrade slike bio je Nikola Marinković.

U filmu glume: Hasan Čiči, Rasim Ćelamehmetović, Dragana Vidaković, Saša Bjelić, Iva Bjelić, Dragana Lalović.

Scena iz filma Kako sam pobedio lepak i bronzu

Producenti su Srđa Vučo i Vladimir Vulević. Film je nastao pod okriljem kuće Ranč production, a podršku su pružili i HFBK Hamburg i  Filmförderung Hamburg Schleswig-Holstein.

„Odrastajući u Priboju, okružen fabričkim radnicima u porodici i okruženju, posmatrao sam kako se paralelno sa industrijom i sistemom i ljudi menjaju i degradiraju. Nekada vedri, višenacionalni industrijski gradić iz mog ranog detinjstva postao je sumorno okruženje moje kasnije mladosti. Posledice neuspešne tranzicije, ne ogledaju samo u materijalnim i ekonomskim efektima i u tome kako pogađaju društvo, već i u načinu na koji povređuju i menjaju ljude kao osobe”, objašnjava Vulević i dodaje:

“Ljudi moje generacije u toj situaciji su se našli zatečeni i nesnađeni. Nesposobni da odu, bez mogućnosti da nešto promene ostali su tu – da naslede radna mesta i životne modele svojih roditelja u fabrikama i institucijama, koje nekako ipak rade. A njihovi roditelji, i roditelji njihovih roditelja, kao da se održavaju prisećanjem na „zlatna vremena” i nekadašnji moral. Problem ekonomske i moralne tranzicije vremena vidim kao dubok i kompleksan i zato u ovom flmu pokušavam da ga tretiram poetski i sa razumevanjem za ljude.“

Foto: FCS promo