HVATAČ SNOVA

PIŠE: Mila MARČETA

“O, gospođo draga, opet ste došli. Šta mogu da učinim za vas?”

“Hoću da mi napravite hvatač snova. “

“ To je lako. Imam šablon. Napravi se mreža koja lovi snove, zapetlja ih i tako ih sačuva.”

“Ja neću takav. Hoću hvatač koji ne lovi i ne zapetljava snove. Želim da ostanu samo oni snovi koji sami dođu i svojom voljom ostaju da sačekaju jutro. “

“To je neobičan zahtev. Sve žene traže hvatače koji love, zapetljaju, zarobe, ne dozovoljavaju snovima da odu.”

“Ja ne. Ja ne igram igre, ne manipulišem, ne lovim. Jasno vam je da ja, kao i svaka žena, to znam da radim. Kažu, čak, da sam vrlo vešta. Kad hoću. Sa njim – neću. On ne zaslužuje da bude lovina. Njega volim onako kako se voli čovek.”

“Dobro. Kako hoćete. Moje je da vas upozorim da vaš stav možda jeste plemenit, ali nije na ceni.”

“Neka.

Imam još jedan zahtev. Na hvatač morate dodati i poseban filter.”

“Filter?”

“Da. Filtriraćete samo snove u kojim je on.”

“Imate li njegovu sliku?”

“Naravno. Prekriva koske moga lica, ispod kože. Ja gledam svet kroz njegove očne duplje, osećam ukuse njegovim jezikom, obrazi mi crvene zbog njegove sramote.”

“To mi ne pomaže. Kako da prepoznam da je to on?”

“Napravite senzor koji meri površinski napon kože. I pre nego što on uđe u moje snove, senzor će detektovati  povećanje napona, na celoj površini kože. Posebno na ustima i bradavicama i na mladežu.”

“Morate mi to objasniti.”

“To su mesta koja je ljubio kad mi je dolazio. Njegove usne skupljene u poljupcu napravile su pukotine u koži kroz koje svetlo ulazi u moje telo.”

“Mladež?”

“Da. Na mestu koje je samo on video. Taj mladež je izgubio nevinost sa njim.”

“Zbog veličine hvatača, dajte mi neku procenu – koliko će biti tih snova sa njim?”

“Biće ih onoliko koliko mi je još noći ostalo pre nego što nestanem.”

“Recite mi samo još ovo – zašto sve ovo radite?”

“Zato da bih jednom, kada dođe vreme, gledala sve te snove i tako, gledajući ih otišla .”

“Gde?”

“U večni bezsan.”