JELENA MILENKOVIĆ vam predlaže: ISTORIJA I DRAMA – MOJE ŠOLJE ČAJA

PIŠE: Jelena MILENKOVIĆ

Moram priznati da sam dobila težak zadatak. Izdvojiti samo pet knjiga kao preporuku za ove dane u kojima smo se obreli,  isprva mi se činilo lakim poslom, međutim, pada mi na pamet bar dvadest koje bih iz  sve snage preporučila.

Na početku, preporučila bih domaće autore. Čitanjem Velikića, Jelene Lenglod, Basare, Stojičića, A.A. Mijović, Bećića, Miljana Paunovića, Svetlane Fucić, Staše Vukadinović… možete samo dobiti sate uživanja u štivu, šta god da izaberete.

Ali, pošto moram da preporučim samo okrutnih pet naslova, moja lista TOP 5 u ovom momentu bi izgledala ovako:

Alijenista – Kejleb Kar

Jedna od retkih kniga koje sam u poslednjih godinu dana čitala dva puta, s punom pažnjom.

Istorijski triler prema istinitim motivima, smešten u okvire Njujorka 1896. godine, kada su u Ameriku hrlile reke emigranata, smeštanih u nehigijenska naselja, izrabljivanih, tretiranih gore nego što američka istorija priznaje.

Susret sa masovnim ubistvima dece njujoršku policiju sa Teodorom Ruzveltom na čelu, zatiče nespremnu i nezainteresovanu.

Međutim, Ruzvelt poziva dvojicu drugova sa fakulteta, i…Dalje neću otkrivati. Osim što be dozvoljava ispuštanje iz ruku, „ Alijenista“ otkriva mnoge detalje o stvarnom životu u Njujorku krajem devetnaestog veka.

Osinje gnjezdo – Vlada Arsić

Da li zato što je tema potpuno u skladu sa mojim interesovanjima ili zbog umeća pripovedanja na bazi dugo sakupljane građe, Arsić je napisao roman koji bi se odmah mogao proglasiti klasikom.

Iako zadire u zakulisne igre našega društva i uloge crkve od Nemanjića do današnjih dana,  pri čemu otvara mnoga pitanja za svaki um koji radi po principu razumne sumnje, Arsić je vešto upleo elemente trilera, ali i neizostavnu ljubavnu priču, doduše samo u obrisima, tek da nas održava na površini mutnog jezera kojim je uspešno preplivao, vodeći za sobom čitaoca.

Prepoznajemo današnjicu, pa nam nije teško da poverujemo i u prošlost. Ne verujem da ima mnogo čitoljubaca koji nisu  pročitali, ali ako ima, topla preporuka.

Ležanje na kauču – Irvin Jalom

Zapravo, svaka Jalomova knjiga je svojevrstan put u središte sebe. Jedan od svetski priznatih psihijatara u svakom svom romanu daje na uvid krivudave puteve ljudske psihe, pakujući ih u dramu čija nam radnja drži pažnju, pa skoro i ne primetimo da smo na nekoj vrsti kolektivne psihoterapije.

Bez zauzimanja strana niti bilo kakvih sugestija, pisac nam otkriva događaje, misli i dileme koje su i naše sopstvene.

U suprotnosti sa trendom popularne psiholigije, Jalom je romanopisac koji ne igra na nepoznatom terenu. Čitajući, u rukama ste profesionalca. Maestra ljudske psihe ali i dobrog pisanja.

S ove bande moje gore – Jasenka Lalović

U moru modernog književnog izražaja, gde se prepliću autobiografije, trileri, ljubavni romani ili afirmacije, Jasenkina naracija, tematika kojom se bavi i terminologija minulih vremena vraća korenima, ne samo potomke crnogorskih žena čijim se sudbinama bavi, već i nas, pomalo udljenih od vrednosti koje nosimo u genima.

Opisujući epohu, ona maestralno uvodi u svet emocija, adeta i ograničenja, ali i pomeranja granica od strane hrabrijih, kao i čuvanja korena iz kojeg se rađaju i bujaju nove mladice.

Naravno, pre ove knjige treba pročitati prvi deo, „ S one bande moje gore“, jer se tako može dosta naučiti o životu Crnogoraca iz planinskih oblasti, i Primoraca s druge strane, koji su se tada, kao i sada u mnogome razlikovali.

Fatimina ruka  – Ildefonso Falkones

Povratak u 16. vek, u Andaluziju, pokrajinu u kojoj izbijaju nemiri.

U neprijateljstvu između muslimana i katolika, najdeblji kraj izvukli su mali, obični ljudi i sa jedne i sa druge strane.

Ernando Ruis je sin Mavarke koju je silovao katolički sveštenik, i kao takav, rastrzan je između dve religije, dva naroda, ljubavi za koju se bori, rata, i tradicije u kojoj je odgajan. Teška i potresna porodična drama, u istorijski verodostojnim vremenima.

Pišući, shvatih da sam uglavnom preporučila romane u kojima se pisci bave dvema dimenzijama: istorijom i ljudskom dramom.

Možda zato što je istorija posledica odluka malih ljudi. Kada se vešta pera dohvate ovako ozbiljnog zadatka, nastaju romani koji obogaćuju znanje, dušu i kućnu biblioteku.