KNJIGOM PROTIV KORONE: Pisac Vlada Arsić predlaže PET KNJIGA U BORBI SA VIRUSOM

 

Pre svega hteo bih da apelujem na moje drage kolege, pisce, da se solidarišemo i apelujemo na izdavače da zatvore ili barem uvedu minimum rada u samim knjižarama.

Ne smemo zaboraviti ljude koji su najzaslužniji za plasman naših knjiga, a među njima sigurno ima i mnogo samohranih majki, bolesnih, pa i starih osoba, ljudi kojima će rizik da obole biti neuporedivo veći nego mnogima od nas.

Znam da je to finansijski udar za sve u izdavačkom lancu, ali zaboga… Pare će doći i proći, a ljudski život nema reprizu. S toga pokažimo razumevanje, odreknimo se naših tantijema i apelujmo da se i knjižari zaštite, da im se pomogne da i oni prežive ova, slutim, izuzetno teška vremena. Bog vam sreću dao.

A sad moji predlozi:

KAD ZVONA ZANEME

Možda deluje pretenciozno da u ovaj spisak uvrstim i sopstveno delo, ali verujem da nema boljeg štiva za čitanje u ovim tmurnim, karantinskim vremenima. Ako vam broj od pet-šest hiljada mrtvih u celom svetu deluje apokaliptično, valja se prisetiti da smo samo u Srbiji, pre nešto više od sto godina, za samo šest meseci, izgubili između 130 i 200 hiljada ljudi. I tada smo zahvaljujući greškama i neorganizovanosti srpske vlade (kao što slutim da će to biti i ovog puta) izgubili znatno više ljudi nego što je to bilo nužno, ali najvažnija pouka knjige je da je život čudo, da poput vode, kad god pomislimo da više nemamo šta da izgubimo, pronađe put i način da iznikne iz pepela.

GDE JE KRAJ ULICE, M. Ilić

Knjiga je izašla sredinom devedesetih godina prošlog veka, retko gde može da se kupi, ali zaista zavređuje da se potraži u nekoj od gradskih biblioteka. Reč je o jednom od retkih, pritom još i izvanrednom pokušaju da se prikaže tektonski potres koji je zadesio srpsku građansku klasu posle Drugog svetskog rata, decenijama prokazanu i prikazivanu kao “otpad istorije”. 

SRBIJO, BOG TI POMOGO, B. Ljubenović

Još jedan naslov koji ilustruje stanje u našoj stvarnosti, te šta bi zaista još moglo da nas spase i sačuva. Beskrajno duhovit roman koji dočarava srž našeg mentaliteta i karaktera, smejaćete se iz stranice u stranicu, sve dok ne shvatimo da se, uistinu, malo čemu imamo smejati.

TRAVNIČKA HRONIKA, I. Andrić

Zašto Srbi, ali i ostala plemena na Balkanu ne ljube previše puteve? S toga što je s njima vazda dolazilo zlo, a dobro retko i sporadično. Ako želite da dokučite šta se to zakuvalo u bosanskom loncu, moramo se vratiti u daleko doba, u konzulska vremena, i početak belosvetskih sukoba i različitih interesa na ovom našem malom, skučenom prostoru.

SELJANKA, J. Veselinović

Da je srpsko selo ikada bilo onakvo kakvim ga je opisivao Janko Veselinović, bio bi to raj na zemlji. Ali, nije. Uprkos tome, shvatićete kada je i zašto Srbija bila najjača i najprogresivnija. Zato što su postojale zadruge sa ispravnim domaćinima, zato što se sabiralo a nije rasipalo, zato što su se poštovale patrihijalne vrednosti i gajilo poštovanje prema sedim i mudrim glavama. Sve ono od čega smo danas dijamentralno udaljeni i zbog čega se čitav vek davimo u gorkim plodovima.