LEDADŽIJA

PIŠE: Mila MARČETA

U Gostuši, kamenom selu na Staroj planini, među starim zanatlijama, živi i poslednji ledadžija.

U novembru 2015, platila sam mu sto evra da mi od leda, šiljatim dletom napravi desnu srčanu pretkomoru. Potrošili su mi je svi oni kojima sam dozvolila da uđu u nju opterećeni ugljen-dioksidom, počnu da se pune kiseonikom u desnoj komori i potpuno oksigenisani, kroz levu pretkomoru, uđu u levu komoru i odu da hrane kiseonikom neka druga srca.

“Cela pretkomora ti nedostaje”, rekao mi je nakon pregleda.

“Znam. Poslednje parče je odlomila rođendanska čestitka. Pre mesec dana. Iz Abu Dabija.”

“Ih, ne budali. Gde to može. Rođendanska čestitka puni srce.”

“Ova je napunila neko srce, samo ne moje. Objasnila mi je zašto ja nisam u Abu Dabiju. I odnela i poslednje parče.”

“Dobro. Napraviću ti celu desnu pretkomoru. Srce će izgledati celo. Ali neće se čuti otkucaji. Smrznuta pretkomora neće trepereti. Nikad, ni zbog koga. Leva strana srca će ostati ista. Niko neće moći da uđe i da se prošeta celim srcem. Niko, pa ni oni koji bi te možda zaista voleli. Postaćeš ledena. Da li si sigurna da to hoćeš?”

“Da. Napravi me ledenom.”

“Za sto evra, dobijaš i garanciju. Do decembra 2019. Do tada, naučićeš da živiš sa ledenom desnom srčanom pretkomorom. I biti “ledena” će postati tvoje prirodno stanje.”

“Razumem. Ostaću ledena zauvek. To mi odgovara.”

“Moram da te upozorim. Ako ti se po isteku garantnog roka, pojavi čovek-paun, budi oprezna. Ne gledaj ga u oči. Prepoznaćeš sunce u njima i ostaćeš zaslepljena. Ne dozvoli mu da ti dotakne dušu, jer nema nameru da te voli. Ne veruj njegovim rečima. Nežnošću će ti otopiti ledenu desnu pretkomoru. A kad se istopi led, neće ti ostati ništa. Nećeš ostati ni ti. Čuvaj se. Ostani ledena.”

Idućeg meseca putujem ponovo u Gostušu. Nosim dvesta evra u novčaniku. Tražiću doživotnu garanciju.