LJILJANA ZDRAVKOVIĆ (THE BITE): Ne mogu BEZ MUZIKE!!!

Činjenica da je skoro sve čime se trenutno bavim u životu na ovaj ili onaj način vezano za muziku, dovela je do toga da je bar 90% mog posla i aktivnosti bukvalno stalo istog trenutka kada je proglašeno vanredno stanje.

Svesna sam toga da će i nakon ukidanja mera muzički svet biti u problemu, mesecima…

Moram da priznam da me to jako muči, od samog početka, ali baš zbog toga sam se trudila i i dalje se trudim da ovo prinudno slobodno vreme iskoristim na najbolji mogući način.

Ovo je situacija koja će sigurno uticati na sve nas, u minimum jednom segmentu života, u manjoj ili većoj meri… svi ćemo iz ovoga izaći bar malo drugačiji i jako je teško sada sačuvati zdravu svest i mir i ne dozvoliti stresu da nas slomi. A moramo da se sačuvamo, jer verujem da nam borba tek predstoji, nakon svega ovoga…

Moje rešenje je da se okrenem sebi i probam da se posvetim svemu onome za šta inače nisam imala vremena. Najpre sam se okupirala krečenjem, farbanjem polica, popravkama po kući, sređivanjem i promenama u svom neposrednom okruženju.

Inače, u teškim periodima u životu volim da sprovedem u delo takve neke promene i da izbacim iz kuće i ormara višak stvari… bolje se osećam kada nešto sredim i popravim i kada raščistim sa viškovima koji mi blokiraju energiju. Tako da mi je to bio idealan početak ove priče…

Pročitala sam već dosta knjiga koje su me čekale, nekih biografija muzičara iz moje kolekcije, a prija mi i da skrenem misli ponovnim čitanjem nekih sjajnih dela Terija Pračeta. Ponovo sam odgledala svih sedam sezona Sons of Anarchy, pa „poskidala“ još neke dobre serije koje nikako nisam stizala da pogledam…

THE BITE: Zbog karantina ne vežbaju i ne nastupaju, ali se nove pesme uveliko spremaju

Naravno, bez muzike ne mogu nikako, pogledala sam mnogo dobrih koncerata, čula neku novu i staru muziku, razmišljam o svemu onome što mogu da uradim u ovim uslovima za svoj bend i planiram budućnost…  pišem pesme, trudim se da one koje su već napisane uobličim i prvom prilikom predstavim ekipi.

Moj The Bite rešio je da ispoštuje pravila izolacije te smo, logično, prekinuli sa probama i nekim akcijama koje smo planirali, ali ne sedimo skrštenih ruku. I Bojan (gitarista) uveliko radi na nekim novim pesmama i planiramo da ih uobličimo, a možda i snimimo vrlo brzo.

Živim u kući i imam dvorište, pa mi je svakako lakše da podnesem ove „zatvorske“ vikende, provodim vreme na otvorenom kad god mogu. Ali i pored toga, jedva čekam one sate kada mogu slobodno da se krećem i tada gledam da što više vremena provedem u situacijama koje me podsećaju na normalan život, bez maski i redova. Po nekoliko sati šetam sa psom, obilazimo šume i parkove u kojima nema mnogo ljudi (ili su svi na propisanoj distanci) ili vozim bicikl na Adi, sedim na suncu i dišem!

Naravno, postoje i u ovim okolnostima stvari koje mogu da uradim i za sebe i za neke od onih za koje radim pa logično i za to odvojim neko vreme, makar u planiranju aktivnosti nakon što se ukine vanredno stanje. U ovom svetu u kojem se krećem i u kojem funkcionišem i radim, mnogo toga će bar u narednih godinu dana biti drugačije, te dosta vremena provodim razmišljajući o tome kako da se tome prilagodim i na koji način da uobličim i pojačam neka svoja znanja da bih se u svemu tome snašla što bolje.

Sve u svemu, iako me, činjenica, sve ovo jako pogađa, i jako me brine kakav će mi životni put biti nakom ovog „prisilnog“ skretanja (da ne kažem sletanja ahhaha), shvatila sam da mogu i moram da se posvetim onome na šta mogu da utičem, da moram da sačuvam mir, budem kreativna i pozitivna, i izađem iz svega bar u nečemu bolja nego što sam bila pre Korone.

Ono što najčešće slušam ovih dana/nedelja, uglavnom zavisi od toga šta u tom trenutku radim i kako se osećam, da li sam aktivna i nešto renoviram i sređujem ili prosto poželim da smirim um i organizam i izmestim se iz situacije.  Preslušavalo se i preslušava se i više od ovoga što ću izdvojiti, ali ovo su oni linkovi na koje sam u poslednjih par meseci najčešće „kliknula“ (a da nije The Bite J)

Curtis Stigers & The Forest Rangers– This Life (Sons of Anarchy theme)  

Ceo soundtrack za ovu seriju sam oduvek jako volela, taj fazon jako dobro ide uz moj muzički ukus i često preslušavam bar nekih dvadesetak omiljenih SOA pesama. Ali ova pesma je (mislim da to nije slučajno) počela ponovo da mi se vrti po glavi negde na početku cele ove situacije… Verovatno zbog toga što sam, kao i mnogi, počela ponovo da se pitam koliko se, kada su okolnosti „normalne“, prosto prepuštamo svakodnevici  i  koliko smo daleko od sebe. Retki su momenti kada zaista ŽIVIMO, a to ne bi smelo da bude tako. „This life is short, baby that’s a fact, better live it right, you ain’t comin’ back…“

 

Ritam Nereda – EXIT 2019 live

Volim Nerede, uvek sam ih volela. A poslednjih godina ih slušam sve više, energetski mi sve više leže, bunt koji nose sa sobom sve više ide uz moja razmišljanja a i više cenim njihove kvalitete nego kad sam bila mlađa.  Uživo su jedan od najboljih bendova sa ovih prostora i nema trika da izaberem i izdvojim jednu njihovu pesmu koju slušam više od ostalih. Ovaj live sam nekoliko puta od početka izolacije odslušala i odgledala u celosti. Osim što jako dobro zvuči i izgleda, podseća me na ono što mi u ovim vanrednim okolnostima najviše nedostaje, a to je bina i sve ono to ona u mom životu znači i predstavlja. Pokreće me i inspiriše ovaj live, na mnogo nivoa.

 

Rammstein – Sone

Rammstein mi odlično idu uz krečenje, farbanje, čišćenje kuće… i uz onaj specifični „zatvorski“ bes kad ne znam kako drugačije da izbacim iz sebe frustracije izazvane činjenicom da nemam slobodu na koju sam navikla i koju toliko volim i cenim u svom životu… Vrtim neki svoj „the best of“ često ovih dana, ali ova pesma me najviše gađa…

 

Mooncage – Waiting

Apsolutno nevezano za činjenicu da su mi drugari, vrlo objektivno mogu da kažem da su jedan od najkvalitetnijih novih bendova na domaćoj sceni i da mi najiskrenije prija njihov zvuk. Album mi se „izlizao“ od preslušavanja i u kolima (pre vanrednog stanja) i sada na kućnom ozvučenju. A od prvog preslušavanja mi se urezalo u mozak ovo „I was waiting for you all my life…“ i to mi je i dalje omiljena pesma Mooncagea.

 

Buena Vista Social Club  – Chan Chan

Sada, više nego ikad, imam potrebu da s vremena na vreme pobegnem u mašti u neki drugi, topliji i bezbrižniji svet. More je za mene, uz muziku, najvažniji izvor energije i ljubavi, obnavlja me i vraća sebi, izvlači iz mene ono najčistije i najlepše. Godinama nisam slušala ove Kubance, ali ih ovih dana često puštam… i za sekund se preselim negde gde su pesak, more i sunce, gde sam bosa i čupava, gde udišem miris mora, razmišljam samo o onim stvarima koje su od suštinske važnosti za moje bitisanje i gde sam nasmejana i slobodna.

 

Sharks, Snakes & Planes – Ištem

Ok, treba mi nekad i da se isplačem, priznajem… I inače volim SSP, ali ova pesma, ova verzija… nepogrešivo me pomeri sa mesta svaki put kad je čujem…

 

Gov’t Mule feat. Beth Hart – Soulshine

Ova pesma mi je, u svim svojim verzijama, toliko važna poslednjih mnogo godina, da će čak jedna od mojih budućih tetovaža imati veze sa njom… Boginja Beth, nakon što smo se upoznale, na koncertu Minhenu otpevala i posvetila meni i pogodićete – pesma mi je postala još značajnija jer je obeležila još jedan jako važan period mog života. Uvek, ali UVEK me podseti na ono što je najvažnije u životu… i uvek me smiri, uteši i pomogne mi da idem dalje. Zato je vrtim i ovih dana…i dozvoljavam joj da me inspiriše da sa osmehom idem dalje. Jer… Soulshine is better than sunshine…