LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 16

ponedeljak 13.april

Rekla je: „Idem sa Ivanom na kafu, uzećemo je u Robusti, rade na šalter. Taman da malo uhvatim vazduha.“

Četiri Petice je čitao „Poštar uvek zvoni dva puta“, sinoć je otpao uz knjigu pa je rešio da je okonča. U fragmentima se sećao filma, ali roman je potpuniji događaj. Odličan krimi rad. Voleo je takvu literaturu. Pišeš, zamotaš radnju, ne daviš publiku. Mrzeo je ljude koji nameću svoje poremećenosti uvijene u književnost.

„Donesi meni jednu za poneti. Šta radi Ivana?“

„Nije se kupala tri dana.“

Četiri Petice se na glas nasmejao.

„Zajebano…“

Lana je ispalila sa gajbe. Posle mesec dana izolacije oslobođeni su mada napolju šljaka policijski čas, ili kako se zove izmišljotina poremećenog političara na čelu države. On je do duše slobodan nešto manje od metar dana pošto petog maja puni šezdeset pet godina. Dvadesetak dana do ponovnih bukagija provešće skromno u krugu porodice. Lana i on. Da li sada deca mogu da uđu u stan? Pa, mogu, nemaju koleru valjda!? A, može i on napolje. Super je to, ali ga mrzi. Gde bi tačno išao? Da se prošeta po kraju, da ode na krug po Tašu. Uopšte nije loša ideja ali to će sutra. Danas se odmara od zaključanosti.

Do sada ga je u životu održavalo kretanje, menjanje destinacija i kreveta. Jastuk mu je bio jedini dom. Gde zalegne, tu živi. Bilo da je Italija, Španija, Francuska, Amerika. London je voleo ali su mu Englezi bili odvratni. Nemačku nije voleo zbog rata. Fašisti su nepopravljiva falinka ljudskog trajanja. Grozio ih se. Nije voleo tu ideologiju. Nije mrzeo nikoga. Ubijati drugog čoveka u ime višeg cilja je tako primitivno. U stvari nije voleo celu Evropu. Kolonizatori odurni. Tlačili su jadnu Afriku koja je kolevka ljudskog roda, razjebali Bliski Istok, iživljavali se po Indiji i okolnim zemljama i ostrvima.

Da li sada deca mogu da uđu u stan?
Pa, mogu, nemaju koleru valjda!?
A, može i on napolje. Super je to, ali ga mrzi.
Gde bi tačno išao? Da se prošeta po kraju,
da ode na krug po Tašu. Uopšte nije loša ideja,
ali to će sutra. Danas se odmara od zaključanosti.

Amerikanci koji su istrebili Indijance zavode red po svetu. Niko se Boga nije plašio. Ali neko se potrudio da im se pojavi Tramp. Taj neko je ubeđen da Srbija nije dovoljno patila pa je udavljena mutacijom radikalnog plemena. Nadao se da to neće dugo potrajati. Namignuo je ka ikoni svetog Nikole na istočnom zidu stana. Pored ikone su fotke njih četvoro. „Lepa neka porodica, majku mu“, osmehnuo se.

A onda se ponovo naljutio.

Planeta ispravlja grešku. Oko za oko. Mora Kina da naplati godine i vekove hodanja unatraške, ošišana na lonac. Već su zauzeli pola Afrike. Mic po mic. Stižu žuti, uvali će nam kruti. Moraju Arapi da dođu po svoje spomenike razastrte po muzejima Pariza, Londona, Madrida. Afrička plemena žele zadovoljenje za sve suze istekle po poljima pamuka. Pružali su ruke belom čoveku koji ih je masakrirao, i oduzeo pravo da budu ljudi.

Četiri Petice je bio zadovoljan. Doživeće pravdu.

Odlučio je da ustane, da se istušira, obrije. Da kenja kao čovek po prvi put posle mesec dana sa otvorenim vratima klonjare. Mrzeo je liftove i male klonje. Nije klaustofobičan ali ne voli. Njegovi preci su kenjali po šumama i gorama, po livadama i proplancima, tociljali se na dupetu po travi da se obrišu, zapirali u ledenim potocima. Onda je neko smislio šolju. Sada svako ko kenja oseća se kraljevski. Zasedne na presto i sere. Svet je otišao u kurac ne uvođenjem demokratije nego kada su izmislili wc šolje. Dok je svako kenjao gde je stigao izgradio se moral, stid, socijalna distanca. A onda je neko ukapirao da je srati u žbunju oduzimanje ljudskih prava i svet je doživeo debakl. Izjednačilo se plemstvo i plebs. I Hitler je kenjao na šolji kao i Gandi. Doduše Gandijevo govno je bilo tek u naznakama ali bilo je govno. Ljudski rod se prepoznaje po telesnim izlučevinama. Po mirisu klonja je znao gde se nalazi. Vezanih očiju bi prepoznao geografsku odrednicu gde se zadesio. Nemačka govna smrde na kiseli kupus zaboravljen u podrumu, Francuska na mrtvu kokoš, Italijanska na užegli beli luk, Srpska na džibru u kojoj je udavljena domaća životinja, Kineska na zagorelo mleko, Afrička na prdež mošuskog govečeta, Meksička na amonijak.

Eskimi seru kao foke, jednom u petnaest dana, hladno im, pa onda iskenjaju mrtvu foku koju su pojeli. Bušmani iskenjavaju Hotentote i obrnuto, Japanci vraćaju dug moru, Mađari dug toru. Gadna je planeta, udavili smo je govnima. Infodemija je duboko u crevima svakog Amerikanca pa kenjaju narandžasto. „Orange is new color“. Šta če biti s nama, jebote?

On može samo da vitla scenarije po glavi, ali će pitati decu. Dolaze sutra oboje u kraj da popiju po kafu za poneti. Nije želeo da ih gleda u stanu. Lepi su mu napolju. Napolju može da se kurči svojom decom. Kada neko prođe pored ćerke i sina i zagleda ih, on se oseća ponosno.

Interfon je zazvonio. Štrecnuo se. Potom je zazvonio drugi-treći-četvrti-peti put.

“Ajd, u pičku materinu”, zgrabio je slušalicu interfona.

“Ko je!?”

Niko.

Pritisnuo je dugme za kapiju.

„Neka uđe, libo me racku“, pomislio je.

Zvono na vratima se oglasilo. Štrecnuo se. Potom je zazvonilo drugi-treći-četvrti-peti put.

“Ajd, u pičku materinu”, naglo je otvorio vrata.

U ruke mu je uletela Lana. Tačnije pala. Više se stropoštala.

“Vlim tre, mlo smo piopile, pj Ivna otšla gjbi…”

Četiri Petice je nežno podigao ženin leš. Odneo je u spavaću sobu i stavio kantu za čišćenje podova ispred nje. Mada ona nikada ne bljuje kada se napije. Oženio je finu gospođu.

SVA poglavlja PRVOG DELA pročitajte ovde

“Kako se prebila“, nasmejao se. Nikada muškarac ne može da se urolja kao žena. Kao stoka, jebote. Kako ne zna kada joj je dosta. Ili zna? Sagnuo se iznad nje i pomirisao joj dah. S gađenjem se odmakao. Brate, rakija! Gde su se njih dve udžibrile. Mada je ona Ivana stoka, ona može da cirka. Lana je fina. Gospođa, majka kraljica.

“GROOOOAAARRRRNJNJNNJOOWWW“, gospođa-majka-kralica je upravo renovirala njihovu spavaću sobu.

Četiri Petice je zatvorio vrata, pijanog i bog čuva. Neće joj ništa biti. Smrad povraćke je prihvatljiviji od smrada govana u kojima se dave svi tuto komleto ovih dana.

Srbija je smrdela na Vučića.

Nije krivio njega, krivio je sebe. Političar se bavio svojim poslom, okružio se svojim sinonimima za bagru. Trideset godina je čekao da zasedne na presto. Trideset godina nas je uguravao u šolju. Sada nas tovari svaki dan. Za to vreme Četiri Petice je landarao po svetu i plivao kroz život. Prvo je krenuo kraul, pa se prešaltao na delfin, godinama je leđno sekao život i sada je vreme za chill, Prsno, rođaci. Hoćeš da se šminkerišeš, misliš da si kralj, glava porodice, div junak. Đoka, brate! Sjebala te ulica i roditelji. Vaspitan si da voliš ljude i životinje, nisi radikal. Nisi mitoman, šatro junak, nisi cava!

To je hendikep Beograđana i njegovih drugara širom Jugoslavije u odnosu na planetu.

Ostaje nam samo šaka olova i nešto protiv bolova.

A pre toga…Četiri Petice je znao da neće biti ništa od „pre toga“. Sise smo!