LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 17

utorak 14. april

Rekla je: „Mila majko kako me boli glava.“

Nije imao ko da je čuje.

Četiri Petice je ispalio napolje. Danas je njegov dan.

Smrdela je. Trebalo bi da se higijenski obradi ali nije imala snage da otvori više od jednog kapka.

Rukom je napipavala oko sebe. Znala je da je muž nikada ne bi ostavio da se probudi bez prve pomoći. Evo ih! Tri tablete za spas. Kafetin, vitamin C i kapsula vitamina B. Mada je iz iskustva znala da je jedini efikasan lek-metak. Izgutala je tablete i na prvu naznaku otkočenosti mozga, duše i tela odvukla se do kupatila pod tuš.

Voda joj je sprala otrovanost ka stopalima. Dotukla je nelagodu mlazom ledene vode po nogama. Sve je najednom bilo u redu. Stavila je vodu za kafu, otvorila lap top i zagledala se u mejlove. Šta će biti s njima svima kada ovo sranje prođe? Lana nije bila u frci, ona je imala odgovor na ovu situaciju još pre pet godina.

Govorila je u okviru trodnevnog seminara koji je organizovala organizacija „Nova Energija“. Robert Čoban je bio glavni baja za te nove inovacije. Imao je i energiju da to istera na viši nivo ali je njegov kolerični temperament ubrzo preleteo na novu temu. Lana je postupila po svom nahođenju i svoje poslovanje odavno podredila svom predavanju. Guglala je i našla svoj tekst sa tog seminara:

„Naša generacija iz slavnih predratnih godina koje su nam u mnogome kreirale živote, slobodu je kupovala pronalazeći način da sa što manje muke zarađuje novac. Egzistenciju smo obezbeđivali obrazovanjem ili oni manje pametni fizičkim poslovima.

Neko je slušao punk, neko je studirao medicinu, ekonomiju, arhitekturu. Iz prvo pomenutog miljea, izašao je nebrojeni broj kreativaca, kulturnih poslenika koji su obeležili dosadašnju epohu s kraja dvadesetog i na početku dvadeset i prvog veka. Drugi su uglavnom igrali hokej i sada nama manje pametnima spašavaju živote.

Nemali broj stručnjaka svih profila plovili su niz brzu reku paralelno pod istim uslovima. Pojavom novih komunikacija, slepo se držeći tradicionalnog, davili su se jedan po jedan u toj reci. Nikada nisu stigli do mora gde ih je kao i u mladalačkim danima čekala pučina hedonizma i renesanse.

Oni koji su od početka ziheraški ušli u život ostali su zaglavljeni na obali, u hangaru ili kancelariji socijalističkog preduzeća na čije ostatke svi gledaju s prezirom, osim skupljača sekundarnih sirovina. Nemoć, neinventivnost, rigidnost izazivaju bes, a nama bes ne treba u svetu koji želimo za sebe i nova pokoljenja.

Mi koji ceo život imamo energiju, konačno smo se dočepali prostora gde se nadmećemo sa nama sličnima u zarađivanju novca za život. Ne za preživljavanje, već za život. Rukovodili smo se kroz život idejom: „ne smem da ispadnem glup u društvu, glupost je krivično delo“. Danas je to postao esencijalni moto.

Višednevna konferencija Nova energija na Kopaoniku izazvala me je da ove subote, trećeg dana trajnja, izgovorim suštinu koje sam postala svesna. „Posle konferencije na Kopu potpuno sam mirna za budućnost svoje dece. Samo im treba pamet i internet“. Posmatram, pričam s ljudima, slušam rasprave na panelima, sve neki fin i pristojan svet. Srbija je, ova konferencija pokazuje, zakoračila u drugu dimenziju,

Za one zakucane u mitu prošlosti, nema budućnosti. Ljudi odmah treba da se okrenu sebi. Korporativna, neoliberalna galija koja skuplja robove po celoj planeti i daje im lažne privilegije nudi im umesto polja pamuka, kancelarije i timove s kojima će raditi.

Nepametnima će život proći u palamuđenjima, na nekim zamišljenim brainstorminzima, brifinzima, boardovima, sesijama, konsultanskim sastancima No future, braćo i sestre. A gde je sloboda? Ljudi treba da počnu da zarađuju platu na internetu, da se ponude tržištu na mreži sopstvenim idejama. Pa ako ne uspeju iz prvog puta, bože moj, život dugo traje.

Niko se nije obogatio preko noći. Da država ima pameti, pa da svom snagom stane iza te ideje otvarajući fondove kojima će boostovati ideje ljudi. Ne mladih ljudi, nego ljudi. Nikada ni nama sredovečnima nije kasno da promenimo „mind set“ u glavi, pokidamo tašna-mašna outfit sa sebe i sve psovkom oteramo gde god nam se u datom trenutku učini prigodno. Popnemo se na mrežu i krenemo da haramo tržištem.

„Nova iznenađenja za nova pokoljenja“, reče pesnik. Nova energija, kažem vam ja. Ne pamtim da sam se u životu našlaa u vaspitanijem okruženju, ljudi koji imaju ideje, ekipe koja tek kreće u svoje podvige, svaka rečenica razmenjena donosi neki benefit. Čak i projektovani sukobi na panelima nisu se dogodili. Jednostavno imaginarni sa društvenih mreža su se materijalizovali. Spoj prirode i društva začinjen umerenim hedonizmom, koji nam je Nova energija ponudila za ovih nekoliko dana na Kopu je nemerljiv.

Kada siđemo s brda u gradove do jeseni će se videti rezultati. Nova energija se širi epidemijskom brzinom. Vreme je da Srbija postane deo sveta kome neumitno pripada. A ja odoh u vrući bazen da me iznabadaju ledene kapi kiše po glavi i da shvatim koliko sam ja privilegova osoba.

Zašto? Pa zato, kao što sam vam rekla, nemam frku za budućnost svoje dece i porodice. Radićemo na internetu i bog da nas pogleda #novaenergija“.

Uzela je šoljicu kafe i zalegla u dnevnu sobu. Masakr u spavaćoj će rešiti posle.

Setila se kada se kao klinka sa drugaricama ušunjavala na Taš da gledaju hokejaše. Pomenula ih je u njenom tekstu. Bane Piščević, Kengur, Piperski, Cveja, Kiza Plavi. Kakvi momci jbt. I oni mlađi su bili gotiva ali klinci. Sale Denić, Dule Glavonja, Joca, Sale Lopov.

Učinilo joj se da su se ona i Ivana napile u ime starih dobrih vremena, kada je svako morao da ima imaginarnog idola da bi preživeo asfalt. Ona se ložila na Modesti Blejz, i tugovala zbog Bambija. Ta hrabrost uz očaj su je i uvukle u gudru. Međutim s neba je sleteo džambo-džet i ščepao je.

Četiri Petice joj je razjebao život beogradske lepotice.

„Nije se s njime zajebavati“, pomislila je srca prepunog ljubavi.