LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 18

sreda 15. april

Rekla je: „Sve je u redu.“

Pogledao ju je ispod oka. Mrzelo ga je da otvara oči do kraja. Osećao se slomljeno. Nagla sloboda mu je donela neprijatnost. Preforsirao se. Video je u điru po kraju uglavnom gotivne ljude. Nema staraca. Nema starih ljudi. Neće biti mesta ni za njega na ulici za dvadeset dana.

Poslednje dane na slobodi provešće u ležanju. To je juče odlučio. Sećanja ga ranjavaju, budućnost nema. Ima samo Lanu. Zbog nje mora da se folira, a to ne voli.

Nije mu do jaja.

Oseća strah.

U stvari on misli da je to strah, pošto se nikada nije plašio. Cica glumica, njegova ortakinja iz detinjstva, na nekoj sahrani pre par meseci, gurnula mu je tablu ksanaksa u džep.

Rekla je Cica: „Ne kurči se, niko na suvo ne može da vuče život.“

Setio se ovog jutra Cicinih „malih pomagača“, pa je kljucnuo jednu tabletu jutros. Pre sedam-osam godina provalili su doktori na rendom pregledu da ga je šećer probio. Bio je na hiljadu grama Gluformina dnevno od tada, popije ponekada Panadol Extra kada ga glavudža boli, dva puta je progutao Vijagru, i doveo divljim seksom do smrti i Lanu i sebe, pa je odustao. Ima šezdeset pet godina i diže mu se dva puta mesečno bez problema. Puši već pedeset godina, jedno vreme je cirkao pa prestao, i dalje je u dobroj formi. Nerviraju ga podočnjaci, oni ga odaju. Kada nije na putu ode do Taša u ranu zoru i odradi par vežbi u otvorenoj teretani. Zgibovi, propadanja, optrči dva kruga i zadovoljan je sobom. Od savršenstva ga deli par kilograma više i to što soli jelo pre nego što proba hranu.

„Kaži Lana, brate“, nasmejao se. „Šta je u redu?“

„Sve je u redu.“

„Hoćeš da uzmemo psa?“, provalio ju je.

„Mačku.“

„Zajebi…“

Četiri Petice je kao klinac sanjao da ga je mačka ugrizla za jaja. Od tada kada vidi mačku, evo već nekih šezdesetak godina, uvek kada je u blizini neke mačke oseti nelagodnost u preponama.

SVA poglavlja pročitajte ovde

„Zašto?“

„Lana, da li je pas prihvatljiva opcija?“

„Da.“

Danas je dan kratkih razgovora. Radovao se takvim danima. Gde koju pičku materinu sada psa da iskopa? I šta da uzme. Lunju ili Mazu. Humano je da udome psa, ali šta će mu zver od nepoznatog autora? Ne treba mu pas čija je keva obljubljena od pola grada. Nabila je glavu u konzervu i neko je zveknuo otpozadi. Dakle, Maza. Fina neka džukelica. Ženka. Odanije su. Seljaci kao čuvarkuće uvek biraju ženke, one ne idu od kuće. Mužjaci odu za prvom kučkom koja ima teranje. Zato ih i zovu džukele, njihova ljudska sabraća Džukci trenutno vladaju Srbijom i što mu najteže pada-Beogradom.

Pozvao je sina. Rekao je: „Treba mi pas.“

„Okej, daj mi sat vremena“, nije postavljao suvišna pitanja. On je njegov sin.

„Stiže kuče.“

„Hvala.“

„Molim.“

„Da li ja mogu da joj dam ime?“

„Kako znaš da je ženka?“

„Poznajem svog muža, a i čula sam da si pozvao sina. On je tvoj sin. Tvoja astralna projekcija.“

Osećao se ganuto. Talas tuge ga je preplavio. Pozvao je ćerku. Nije se javila. Četiri Petice je po prvi put zaplakao još od vremena kada je saznao da mu je majka obolela od neizlečive bolesti. Koji je njemu kurac, brate? Lana mu je uskočila u zagrljaj.

„I u dobru i u zlu?“

„I u dobru i u zlu, dobra moja…“