LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 24

sreda 22. april

Rekla je: „Moram da šljakam.“

U dnevnu sobu grunulo je sunce. Crveni „lenjivac“ zasijao je pompezno. Četiri Petice je popalio par indijskih štapića. Gajba je mirisala na mošus. Doduše, izgleda da su fejk štapići pa je više vugnjala na mošusko goveče. Ili se to samo Džeki iskenjao negde u šteku. Nisu ni indijski štapići više što su bili. Proizvode ih u Kini sto posto.

„Okej, idem ja sa Džekijem do „Momenta“ smilovali su se da otvore kafu za poneti.“

„Zato si se obrijao?“

„Ma daj, kako sam znao da ćeš ti „morati“ da radiš?“

„Ponesi masku.“

„Koji će mi kurac, pa ne ulazim nigde, a fizička distanca mi je urođena.“

„Ponesi masku.“

„Dobro.“

Lana je sela za trpezarijski sto. Bila je u njegovoj majici, vezala rep i stavila karmin. Uletela je u radnu varijantu, nije je trebalo dirati kada krene da pravi novac.

Četiri Petice je ispalio napolje. Bilo je sunčano ali je kidao neki vetar. Džeki mu je žmirkao u naručju. Laganim korakom se uputio ka kafiću u kraju. Nije s čuo ni sa kim ali neko je već tamo. Uželeo se kratkog espresa iznenađenja. Dvadeset godina pije barem jednu kafu dnevno u istom lokalu kada je u Beogradu i nikada kafa nije istog ukusa. Proguta tu pilulu, malo proćaska i ode negde na normalnu kafu. I tako ceo život.

„Čega se pametan stidi to Bane Kulov kara“, začuo je smeh sa pola ulice. „Jel znate kada smo bili klinci namesti Žakula debelom Raji da kresne trandžulju. I ode Debeli pod Plavi Most, i krene da nagnava trandžu i obrni-okreni lapi je za kitu. Smori se u trenutku ali kada je već plaćeno ajde ’rava da mu popuši. Završe oni i Debeli se zbuni, šta da kaže, lupi ga po ramenu i kaže: Hvala ti brate…“

Smeh se orio ulicom. Maskirani paranoici su se razbežali od smeha kao bubašvabe kada među njih baciš kamen. Neka baba je bogoradila s obližnjeg prozora.

„Vidi klinku kako se razgoropadila“, rekao je Četiri Petice. Oko „Momenta“ se okupila šarena ekipica. Stajali su na distanci.

„Jel jebo neko od kada je ovo počelo?“, pitao je Žakula. Svi su ćutali. Niko nije hteo da proguta mamac.

„Taši-taši tanana, kući ste sa ženama…“, drao se Žika Ciganin štekovan iza kontejnera malo dalje niz ulicu.

„Žiko ne kenjaj, da ne bi leteo u nebo…“

„Ringe-ringe Raja, trajaće do maja!“, drao se Žika.

„Ko radi?“, pitao je Četiri Petice Baneta. Na ulasku u baštu postavljena je Korona barijera. Kafu su pravili unutra pa nije video kelnera.

„Velja.“

„Gde je, jebo te?“

„Kenja.“

„Veljo, sine! Daj mi molim te jedan kratki daj ljudima šta će da popiju, odnesi Žiki koka kolu, i daj šolju mleka za kuče.“

„Neću koka kolu. Ne pijem ta američka govna!“

„Dobro bre Žile, šta ćeš?“

„Viski! Sa dve kocke leda!“

Smejali su se. A dan je tek počeo… Četiri Petice je imao u planu da kara nešto.