LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 25

četvrtak 23. april

Rekla je: „Jel možeš da mi završiš šemu?“

Četiri Petice je prepoznao očaj u glasu. Znao je da je iskrena. Lana je stajala na sredini dnevne sobe. Bosa stopala su joj uronila u mekani tepih:

„Rekao si da kada napunim pedeset godina mogu opet da počnem.“

„Sedamdeset. Rekao sam sedamdeset godina.“

„Dobro, sačekaću“, uskočila mu je u zagrljaj.

„Iš, narkomanko“, gurnuo joj je nežno glavu svojom ručerdom. Privila se jače. Uronila je u njega.

„Lana, kako si?“

Pogledala ga je. Njihove oči kada se pomeša braon i plavo preliju se u ljubičasto. Ljubičasto je boja spojivosti, ljubavi, čežnje. Ljubičasta je zavesa u pozorištu koje je volela da posećuje kada su odlazili u London. Posle odgledane „Gospođice Julije“, dugo je hodala Londonskim ulicama. Radi sopstvene bezbednosti držala se udobnosti Regenta i Oxforda. Na kratko bi napravila izlet skretanjem u Carnaby st. Mimoilazila se sa klošarima i padalo joj je na pamet da je među njima sluga, a da je ona Julija.

Kada se smuvala sa Četiri Petice on joj je poklonio knjigu „Gospođica Julija“. Svaki njegov potez imao je paralelu. Trebalo je znati pratiti ga.

„Ne tako dobro kao ti. Kod tebe je vatra, ovde kod mene voda, tiha uvala“, odgovorila mu je.

„Toliko si loše?“

„Ko si ti, ko sam ja, kojem gradu pripadam, koju šizmu nastavljam, zašto pričam sa sobom sama?“

„Uf, krv ti jebem“, pomislio je Četiri Petice.

„Gde si ti, gde sam ja, da li svoju sudbu znam, pričati i strepeti, da l’ ćeš me prepoznati?“

„Da bih te prepoznao moraš prvo da dođeš“, shvatio je konačno njenu igru.

„Možda ćeš verovati, možda ćeš me shvatiti, možda nećeš sumnjati, pokušaj me videti.“

„Gde?“

Rekla je: „Ogledalo, ogledalo! Gledaj, ogledalo!“

Četiri Petice je odšetao do ogledala u predsoblju. Neki starac je bio preko puta. Lana je uletela u svoj psiho-trans:

„Nisi sam, nisi sam, tvoju senku nastavljam, tvoje lice preklapam, tvoje reči ponavljam! Smiri se, saberi se, budi isti kao pre, takav kakvog dobro znam, bistar, jak i siguran.“

Četiri Petice se nikada nije izdrao na Lanu. Nikada je nije udario. Nikada nije ni pomislio da je povredi. Da li je to korak dalje u njihovoj vezi? Ljudi svašta guraju u sebe, samopovređuju se, seku se kada žele da odu level up. Da li je trenutak da se suoči sa njegovim najvećim strahom. Da li mora da je povredi da dokaže ljubav?

„Hej“ Starac se odmakao od ogledala.

Četiri Petice se vratio u sobu. Razmišljao je da li da je nabode rukom, nogom ili glavom. Kako bre to da uradi. Zar je on taj pali anđeo?! Sručio se na svoje mesto. Trosed je jauknuo. Lana je ustala. Uhvatio se šakama za glavu:

Četiri Petice se nikada nije izdrao na Lanu.
Nikada je nije udario.
Nikada nije ni pomislio da je povredi.
Da li je to korak dalje u njihovoj vezi?

„Zar je on ta prva istinska, istorijska, žrtva marketinških spin doktora? Zar je on taj koji je kroz vekove predstavljan kao personifikacija zla, neprijatelj ljudskog roda i Boga!? Zar je on ta osoba koju sa psihološkog stanovišta, a u kontekstu sveprisutnog dualizma, može biti projekcija mračne strane čovečije ličnosti, one koja je sposobna da nanese štetu, nesreću i bol drugim ljudima!“

Lana je čačkala nešto oko kompjutera. Četiri Petice je grozničavo razmišljao. Znao je da predstavlja izgnanika, nekog ko ne želi da se vlada po ustanovljenim pravilima, da se koristio lažima, prevarama, nasiljem radi krajnje sebičnog ostvarivanja sopstvenih ciljeva. Ali on je dobar. On je, u stvari posrnuli, pali anđeo.

„Hej, slušaj ovo.“

Četiri Petice se probudio iz sna. Otpao je sinoć na trosedu. Gledao je seriju „Zero Zero Zero“. Gajbom se širio Koenov glas. Koen je rekao kada je ostavio pušenje da će ponovo početi sa sedamdeset godina. Zar je sve ovo bio san? Jebeni san!?

„Hej, dečače, srećan ti četvrtak“, osmehnula se žena njegovog života. „Malo si se košmario. Nema veze barem ti nije bilo dosadno.“

Zapevala je:

“…The whole damn place goes crazy twice
And it’s once for the devil and once for Christ
But the boss don’t like these dizzy heights
We’re busted in the blinding lights
Busted in the blinding lights…”