LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 27

nedelja 26. april

Rekla je: „Da li mogu da te pitam nešto?“

Četiri Petice je zevnuo. Nedelja mu je uvek bila smor od dana. Treba je bezbolno pobediti. Nije smeo pred Lanom da pokaže neizdrž koji ga je uhvatio. Išla mu je već lagano na đoku izolacija. Bežao je od informacija o zabranama, saopštenjima. Čuvao je vugla.

„Uvek.“

„Ko ti je najodvratnija pojava na našoj javnoj sceni?“

„Twiter…“

„Ma, ne to. Osoba?“

„Da li si normalna, svi su mi odvratni.“ Posegao je za paklom pljuga. Dobro je pakla je skoro puna, dobaciće do sutra. Malopre je zabo neku voćnu štanglicu napravljenu od smokve. U trenutku je poverovao da može da leti. „I beleive I can fly“, pevušio je. Bacio je oko na tizer za dokumentarac o Džordanu. Zanimljivo za pogledati.

„Jednog, molim te. Ili jednu.“

„Za jednu se neću izjašnjavati, pošto nisam u seksističkom fazonu tu mogu samo zbirno da ti odgovorim. Za jednog ti možda i odgovorim.“

Lana je otvorila frižider. Uzela je voćni jogurt. Taj napitak, imala je utisak, direktno ulazi u krvotok i diže čoveka. Otpila je gutljaj. Mmm, višnja…

„Ko?“

Džeki je podigao nogu i prdnuo. Kuntao je kao zver na sred dnevne sobe.

„Najogavnija pojava su mi sifražetkinje koje se vrzmaju po politici i medijima, opširne i ispravne. Jebote, život je tako kratak. To mi žestoko smeta.“

„Sada si ti otišao daleko. Pitala sam te ko ti je najodvratnija pojava, a ne da mi pričaš nešto što se podrazumeva!“

„Lana, ne mogu da te karam danas. Nedelja je. A i juče smo…“

„Jel, me zezaš?“

„Pa da li si provalila da više nemamo predigru. Nego se zakačimo pa umesto da se svađamo mi se karamo?“

„Šta fali. Malo pojačamo strast! Da ti je neko pričao da ćeš da budeš seksualno aktivan u ovim godinama, smejao bi mu se. Nekada je tvoja ekipa igrala šah na Kališu, a danas živite kao klinci.“ Lana je iskapila voćni jogurt sa ukusom višnje. Creva su je podsetila da bi mogla da ih isprazni. Samo da je Četriri Petice ne provali da joj se kaki. Za početak će se šetati ispred kupatila i gasiti joj svetlo. Nepodnošljiv je.

„Kiki.“

„Šta Kiki?“

„Pa, ptica na dlanu!“

Nasmejala se. Sada joj je već frka za klonju.

„Znala sam!“

„Znam i ja.“

„Šta ti znaš?“

„Da ćeš se ukakiti ako odmah ne kreneš u klonju!“ Ispratio je sa kezom njeno skakutanje do toaleta!

Ustao je i stao pokraj vrata toaleta.

„Jel znaš kada smo Beban i ja išli u Peking da donosimo erkondišne, pa smo kuntali u sobi kod Miće stjuarta i njegove žene, pošto su Jatovci dobijali svako po sobu na svoje ime, pa nam je Ćomi dao sobu pa on i žena u jednu, a ja i Beban u drugu.“

Lana je klimala glavom. Stezala je bulju što je mogla više. Pustila je vodu iz lavaboa da je ne čuje. Četiri Petice je čuo mlaz vode iz česme.

„Gotova si?“

Nije bilo odgovora.

„E, da. I svako jutro smo išli sa Jatovcima na doručak, pre kupovine. Provali Beban, ja nisam obraćao pažnju da sve stjuardese kada doručkuju idu u sobu po spisak za grad. Kao jede i kaže: „Pardon, moram u sobu po spisak“. Pita on Ćomija za taj fenomen, a on mu kaže: „Ma jok brate, idu da tovare ali to im je fini izraz. Pardoniraju te. Od tog jutra do povratka nismo išli sa njima na doručak.“

Lana je bila pred eksplozijom. Rekla je: „Odlazi, zaklaću te!“

Četiri Petice je pustio Džekija u toalet. Jebaće mu Lana kevu, ako ikada izađe. Stajao je onaj grafit: „I žene prde“, godinama na zidu u kraju. Nasmejao se. Bio je zadovoljan što još nije učlanjen u „Društvo mlohavih kita“ preko puta Dadova. Taj grafit je napisao mali Zec još dok su išli u osnovnu školu. Pre neki mesec se provezao Krunskom, još je stajao grafit, dečijom rukom ispisan.

Četiri Petice je s ljubavlju pomislio na decu.