LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 13

PIŠE: Dule NEDELJKOVIĆ
FOTO: Kuroko UkouUnsplash

petak 3. april

Rekla je: „April u Beogradu.“

„Jel znaš kada je Stevi kumu, keva rekla jedno jutro dok je nabadao ključ u bravu na ulaznim vratima stana: „Pa posle reci da piloti ne piju…“ on je šampion“, nasmejao se. „Gledam neku seriju, pa mi lik liči na njega. Taj je sve sjebao u životu osim aviona, bogu hvala. Bila neka Smilja psiholog na aerodromu koja im je jebala kevu, a on kucao na izlasku iz njene ordinacije, toliko se trudio da bude normalan. Sinoć smo se čuli. Prizemili Ryan, a on ne zna šta će sa sobom. Piloti su i onako u fazonu „Poštar zvoni dva puta“, pa se dodatno usrao.“

„Poštar, zvoni dva puta?“

„Pa, da…oni kada odu u penziju masovno umiru, njima je život u krilima, kada im ih odseku ćao su. Pa zamisli kako je njemu u kući, zaključanom!?“

Prišla mu je. Mirisala je na pomorandžu. Ili se kupala ili je jela.

pročitajte SVA POGLAVLJA romana

„Poslao sam mu poruku koja kruži viberom: „Taši, taši, tanana kući ste sa ženama, ringe-ringe-raja-trajaće do maja“, oterao me je u kurac. „On duže izdrži pod vodom nego kod kuće sa ženom i ćerkom”.

„Meni je tih ljudi žao.“

„Kojih?“

„Pa tih što su se loše spojili.“

„Ma, dobro, Steva je pilot, nema to veze s ljubavlju. Pa ni ti i ja se ne viđamo preko dana, po nekada i cele nedelje. Ja tebe viđam samo na putovanjima, ovako smo kao na fabričkoj traci.“

„Ja volim da radim.“

„Ja ne volim. Mrzi me. Ceo život bih da se provučem na foru.“

„Znam.“

„Ali jebiga, ne znam da slikam, da pišem, da vajam. Ne znam ekonomiju, ne znam da se bavim politikom, ne mogu više da se bavim sportom. Totalna sam slina postao. Neću ja doživeti ni jednom poštara.“

„Ajde, molim te ćuti.“

„Pokaži mi sisu.“

„Šta li ti to znači“, pomerila je bretelu. Njena nagost ga je uvek činila živim. Njoj godine ništa loše učinile nisu. Naprotiv. Rekla je: „Kako ti ne dosadi. To je kao ja tebi da tražim da mi pokažeš nešto. U stvari šta ja pričam, kao da je tebi to problem!?“

„Pa, da…“

Zazvonio joj je telefon. Milica. Spustila je telefon na sto i pustila spikerfon: „“Gde si nisam te čula dugo?”, Milicin glas je imao nepodnošljivu frekvenciju. Nazalna dosada. Zvali su je Milica Kastro u kraju. Govori su joj trajali po devet sati. Davila je za medelju. Lana joj se JAVILA:

“Bila sam na oprezu”, sela je.

“I najboljima popusti pažnja. Kada si već tu, da ti kažem…”

Četiri Petice je uzeo tetris i otišao u klonju. Ali nije vredelo, vrata ne dihtuju kao studijska. Gajbom je odjekivala Milica. Mica-ubica!

„Menjamo noć za dan, dan za noć, noć za dan, dan za noć, noć za dan,blablabla… „ Smrt je prihvatljiv koncept, Milica oslobađa, ona je redar na vratima smrti. Ko nju prođe ni pakao mu nije težak. A u paklu je pakleno zezanje. Nije za cave.

“I onda je on rekao…”

„Ko?“, ova njegova žena nije normalna. Pa ni u izolaciji niko nije toliko dokon, krv ti jebem!

„Sima!“

Sima Strahota, njegov ortak iz kraja. Takođe Alfa piton. Poslednji put ga je video kada se cirke vraćao sa Dinersa. Svanulo je odavno. Zvali su mu taksi, a taksista Sima Strahota! Pričao mu je od postanka zemlje pa do njegove vizije budućnost. Seća se da se žalio na problem sa sluhom. Na jedno uvo je gluv pedeset posto, na drugo-onako: „Sada sam kao Tomi“, cerekao se.

Tomi je slep, jebote! Tomi opera. Rodžer Daltri je Tomi. Mačak iz Tom i Džeri nije gluv. Ko je gluvi Tomi!? Sima Strahota, čovek koji kada krene da priča čovek umire. Milica je njegovoj ženi Lani, zarobljenoj telefonom u dnevnoj sobi, prijavila da je videla Simu i sada joj prepričava Siminu žvaku. Milica prepričava Simu, mila majko!

Skratio mu se dah. Rasla temperatura, Korona napada! Milica, Sima i Klavijaturista. Sveto trojstvo beogradskih udava. Išla je priča da je klavijaturistina žena obolela od raka i preminula. „Nije, brate..“, rekao mu je Igor novinar: „Klavijaturista joj je nešto pričao uz jutarnju kafu i žena je samo umrla. Na pola priče. Jednostavno umrla. Od trajanja priče…“

Milicin glas je odjekivao.

Koncentrisao se i skupljao snagu da probije zid kupatila i spase suprugu, njegovu voljenu Lanu iz kandži Mice Kastra! Međutim izdala ga je snaga. Cureo je u šolju. Iscureće mu život na bulju. Neće biti ni kremiran ni sahranjen, biće pušten. Vodokotlić će ga katapultirati u vir kanalizacije. Mora da se otrgne. Nije ovo način za odlazak. Nije valjda Milicin glas poslednje što će čuti! „Snežana se ugojila, hahaha, sve se one ugoje kada se skinu sa dopa…“, Milice brate, Lana sestro! Dokle tako, pobogu.

„Curim“, zacvileo je. Pička od čoveka. To je on!

Preko potebna mu je bila marama i kafetin, ovde duva kao na Adi Bojani.