LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 14

nedelja 5 april

Rekla je: „Hoćeš da otvoriš sinu kada dođe, idem da se kupam. Malo ću da zalegnem u kadu. Malo ću da čitam knjigu u kadi. Voda me opušta.“

„Lana, mi nemamo kadu“, rekao je. „Au, jebote“, pomislio je. Alarm mu se upalio.

„Da li ti misliš da sam ja fijuknula?“

Krenuo je da potvrdno klimne glavom ali se na sreću zaustavio. Sto posto je improvizovala neku kadu. Napuniće lonac toplom vodom pa će da sedne u njega. Imala je zgodno malo dupe. Joga kukove. Možda i uspe. Ima ona velika šerpa što mu je ostala od keve. Crvena sa belim tufnama. Napuni je i stavi tuš da joj curi niz leđa. Pametna je Lana. Posle će i on to da uradi, samo bez lonca. Treba sve planirati u životu, pa čak i kupanje.

A šta ako se zaglavi u loncu? Ništa. Skuvaće je. Ako se zaglavi u loncu, ne zaslužuju da živi. Slatka je. Može da služi umesto slatkog kupusa. Nabaci malo slanine na nju i eto mu kuvanog jela. Može par dana na kašiku da jede. Može i da zaledi u zamrzivaču, pa kada prođe ovo sranje da pozove ortake na kupus sa Lanom. Kuvana Lana. Dobro ime za jelo. Čekaće da svi pojedu, pa će im otkriti glavni sastojak.

SVA poglavlja na JEDNOM MESTU

Gane će se smejati, Dule povraćati, Bane Kulov će se onesvetiti, a Žakula plakati. Znao je on svoje ortake u dušu. Gane je solidna baraba, druželjubiv tip, odan porodici, uspešan građevinac. Dule frizer kučkar, mačkar, ima i dva papagaja, peder, živi sam. Dobar i odan prijatelj, Bane Kulov ima samo jedan strah u životu. Da ne umre prvi u ekipi da mu na spomeniku ne napišu: „Ovde leži Kulov“, ima ženu i troje dece, odan porodici. Žakula je bivši bokser, reprezentativac, čeličnih pesnica i granitne brade. Problem mu je predstavljalo srce od stakla. Živi sa dvoje dece, ženu mu je ubio pijani šofer. Nije im dozvolio da reaguju. Vozač je umro dok se branio sa slobode. Tačnije skočio je sa Pančevačkog mosta. Renato je baš te večeri bio na večeri kod Duleta. Kada su Četiri petice, Gane i Bane Kulov ušli i seli za sto, Renato je mogao i da ode. Žakula je bio kod kuće sa decom. Pljesak tela o gvozdene talase Dunava, ulili su mu veru u pravdu. Kulov i on su ga samo podstakli, biranim rečima. Nikakvog nasilja tu nije bilo. Šofer je sam kao slobodan čovek odlučio da se liši života, neosakaćen. U pola večere banuo je Banović sa harmonikom. „Vetrovi me lome, ja teram po svome…“, orilo se do zore. Napili su se kao bulje.

Četiri Petice je prestao da pije te noći kada su Gane i on bacili basistu sa sve onim ogromnim instrumentom u Savu sa nekog splava u Zemunu. Njegov orkestar nije hteo da im odsvira Laninu omiljenu pesmu: „Cesarica“, a basista je rekao da oni ne sviraju Hrvate. Sekund kasnije obreo se u reci. Izvukla ga murija kod Ušća, plutao na instrumentu, psihički oboleo. Gane i on izvukli su se sa prekršajnom prijavom, ipak je njihov drugar Morž neko mudo u policiji.

Dosadni, zli, Morž mu je hapsio sina. Klinac se zaigrao u jednom periodu sa drugarima sa Severa Marakane, pa su ih optuživali maltene za ceo kriminal u koji je država ogrezla. Dobro je, prošla ga je ta faza. Isprate poneku utakmicu zajedno, ali strogo sa zapadne tribine. Četiri Petice ne ide u počasnu ložu gde mu je i mesto zbog kulova iz uprave, koji mahom ližu bulju vrhovnom vođi države, samo-proklamovanom huliganu u helankama. On je huligan kao što su danas socijalni invalidi huligani na tastaturama. Gde je njegova generacija pogrešila pa ih je ološ okupirala? Jebiga, nema sada kuknjave, mnogo su se šminkerisali kroz život. A bili su bagra, nije da nisu.

Nije ni on mirisao cveće u životu. Malo se u mladosti muvao po inostranstvu, i sa kintom koju je tamo organizovao otvorio u Beogradu kafić, potom restoran, koji je dugo godina opstaje u samom vrhu ugostiteljske ponude Beograda, a danas restoran vodi sin. On svrati s vremena na vreme, na malu gurmansku i šopsku bez luka, da overi klijentelu. Četiri Petice je bio gradska faca, voleli su ga ljudi od margine do vrha. Ali samo one koje je on voleo. Ljubav mora da bude obostrana. Konzumenti su morali da se osećaju familijarno. Familija čuva Beograd. Sve nedaće je familija pobedila. Otpadaju jedan po jedan njegovi drugari kao sa kruške, ali njegova uža ekipa je na neku foru živa. Polovna ali živa. Isplazio se sam sebi u ogledalo.

Začuo je zvono na vratima. Otvorio je, ugledao par kesa na otiraču. Dve jabuke su ispale. Sin je stajao na ivici stepeništa pet metara od njega. Stajao je i mirno gledao u svoje dete. Raširio je ruke, momak je pritrčao i zagrlio svog oca. Četriri Petice je tog trenutka umro. A kada je vaskrsao, krenuo je ka kupatilu da izvuče Lanu iz lonca.

„Jebeš mi mater, ni jedan dan mira“, pomislio je.