LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 2.

PIŠE: Dule NEDELJKOVIĆ

„Na ispitu su vaspitanje i disciplina. Ma, majke ti! Ti ćeš Kozo da mi pričaš! Sada je bre vreme kada ćemo opet mi najgori da budemo najbolji pošto ste nam vi najbolji uništili mir, vašim demokratijama, političkim korektnostima, slobodom govora i ostalim sranjima praktično i teorijski život urnisali. Mamu vam jebem, da vam jebem!“

„S kim se svađaš“, Lana je gledala u palfon.

„Jebaću im devojčice mater zbog dece kada ovo prođe jednog dana. Do tada ću da ćutim i lagano. Nema više sveta koji smo do danas poznavali. Ako to ne shvate sami, bićemo brutalno
kažnjeni. Boli me dupe za mene, žao mi dece…“

„S kim se svađaš“, pogledala ga je.

„Ma, pusti, jebo me twiter“, odmahnuo je rukom. „Da li ti se jede slatko nešto?“

„Da!“, skoro je povikala.

„Kada ustaneš, dodaj mi pljuge, molim te.“ Znao je da je pokrenuo lavu u pitomom vulkanu, ali mora da je održi u životu. Šta je čovek bez emocija. Slina.

Rekla je: „Da li si me slagao nekada u životu?“, znala je da uzvrati.

„Ne.“

„Baš, nikada? Ali ono baš, baš, nikada?“, zauzela je stav za napad.

„Jel se sećaš kako si se kao mlađa drala dok se karamo?“

„Stoko!“

PROČITAJTE PRVO POGLAVLJE
ONLINE ROMANA U NASTAJANJU “LJUBAV” 

„Da li si me pitala“, pušilo mu se. Dosada ume da bude dosadna.

„Jesam. I znam kada! Kada si mi rekao da ti je keva kod kuće kada si me priveo. Jadna tvoja majka s tobom. Pokoj joj duši!“

„Ne bi to nikada saznala da ti nisam rekao. Bila je u vikendici, ali se barem nisi drala“, dobio je prvu rundu na poene.

„Da li si me slagao nekada u životu?“, ta rana joj nikada nije zacelila. Kakav je on seljak!

„Au, jebote! Jesam, naravno da jesam. Zamisli da te nisam lagao!?“

„Ne deri se na mene!“

„Ne derem se…“

„Da li si me slagao nekada u životu?“

Znao je da mora da se iskobelja iz ove situacije. Smrti se ne boji, umirao je već nekoliko puta, ovo je jače. Uzeo je tajm aut od par sekundi:

„Da li se sećaš kada smo bili na svadbi u Sloveniji?“

„Da“, vrat joj se izvio.

„Pa smo se posle nagnavali u hotelskoj sobi.“

„Dobro, i…?“

„Pljunuo sam ti na leđa i rekao: Ja gotov!“…“

Lana je počela od srca da se smeje. Pa kakav je on bolid. Imao je njeno srce, telo i dušu samo zato što je umeo da je nasmeje. Poletno je iskočila iz ogromne fotelje:

„Hoćeš kafu, pobedio si dodaću ti i pljuge.“

„Hvala ti.“

Prišla je šporetu. Pevušila je neku samo njoj znanu melodiju. Podigla je ruke i zaigrala njen tako seksipilni „protezanje“ ples. Lepa žena. Dobro se držala za pet banki. Uvek će biti klinka pošto je navatala matorca. Četiri petice ju je obasipao ljubavlju. Jezdili su kroz život na istom talasu. Obišli svet, pili, duvali, skakali padobranom, napravili dvoje dece, bili jedno drugome uvek i stalno „u dobru i u zlu“ pri ruci. Voli ga. Skrenula je pogled sa šporeta, pogledala svoju životnu ljubav. Lep je. Dobro stari, baš-baš dobro. Život bez njega bio bi joj pustinja. Osmeh joj je blagosiljao lice. U trenutku grimasa joj je spamovala lepotu:

„STVARNO SI MI PLJUNUO NA LEĐA?“