LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 4

PIŠE: Dule NEDELJKOVIĆ

Rekla je: „Pada sneg.“

Protezali su se svako na svom mestu. On je skuvao kafu. Doneo je šolje u krevet. Umakali su krosančiće i mljackali neopranih zuba. Hteo je da prdne ali ju je ispoštovao. Bili su pod jorganom.

„Poslao mi Čarli poruku da je ostalo još samo par dana za nas.“

Rekla je: „Njemu je ostalo par sati ako se zajebava.“

„Taj je brate umro deset puta do sada, zajebao je i mačke.“

„Koliko si ti puta umro?“

„Koliko znam dva puta.“

„Pa, eto…“

„Treća sreća. Šta rade deca? Danas treba da nam donesu klopu i pljuge. Ko je od njih na redu?“

„Sreća da imamo i ćerku.“

„Nemoj tako Lana.“

„Da li se kretenu sećaš kada si onda u Rovinju rekao da su nam oboje dece lepa osim ćerke.“

„Tek je izronila iz vode.“

Smejali su se. Tišina je razmenjivala sećanja. Idealan dan. Napolju sneg a oni u toplom domu. Zar je morala Korona to da im organizuje? Čini mu se da će da se istušira. Čini mu se da će da se obrije, da bude nasmejan da bude lep. Njegova devojčica to zaslužuje. Njeno lice bio je čitav njegov život. Njegov život je bio u kretanju. Putovanja, putovanja, putovanja. Lanine oči su dva mora. Egej i Jadran, nos Kopaonik. Usne, gornja-London, donja-Njujork. Daleko je Amerika. Brada Afrika, obrazi Australija i Indija, čelo Beograd. Visok, uman, sa ponekom brazdom. Njena kosa kada god bi spustio ruku na nju setio se večeri kada ga je odsekla i navukla na nju. Pretvorila ga je u ovsenu kažu, koju jede danima. Sedeli su na Tašu blizu njenog stana, krenuo je da je isprati kući. Nije znao kako da je poljubi, do sada nije imao taj problem sa devojkama. Ne seća se kako je došlo do toga da je mazi po kosi. Pogledala ga je. On je pitao da li joj smeta?

Rekla je: „Ne smeta, i onako sam mislila da je večeras operem.“

Nikada, ali nikada se nije osećao tako zgaženo. Ako neko sumnja u ljubav, i misli da to ne postoji, pa postoji rođaci. Ne napadajte ribe, mazite ih po kosi. Pa ako vam ne odgovore ovu frazu o pranju kose, paljba. Ne voli vas.

„Budjenje ranog proleća i blagi bol u grudima“, zapevala je.

“Bože.”

Rekla je: „Volim Bajagu.“

„Momčilo je dobar dečko. Zar moraš tu o Koroni?“

Nasmejala se.

Rekla je: „Ubiću te ako mi umreš.“

„Tebi da umrem? Kako tebi da umrem, valjda sam umro sebi?“

„Ti si umro, ne znaš da si umro, ali ja ću znati.“

„Pa petnaest godina sam stariji. Žene duže dvadeset godina duže od muškaraca pa saberi. Trideset pet godina ćeš živeti bez mene. Milina…“

Rekla je: „Pičko.“

Zaplakala je.

PRVO POGLAVLJE ONLINE ROMANA U NASTAJANJU LJUBAV 

DRUGO POGLAVLJE ONLINE ROMANA U NASTAJANJU LJUBAV 

TREĆE POGLAVLJE ONLINE ROMANA U NASTAJANJU LJUBAV