LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 9

Nedelja 29 mart

Rekla je: „Produžili su nam izolaciju na još dve nedelje.“

Čitao je roman Fo. Alternativnu priču o nastanku romana „Robinzon Kruso“, neka žena je bila na ostrvu sa Petkom i Robinzonom, čak se jednom i kresnula sa njim, i kada se na neku foru spasla sa usamljenog ostrva, ona u pero priča svoju priču Danijelu Defou, koga su ortaci zvali Fo i otud naslov romana.

Nije mu za sada teško padao najduži dan u životu koji traje već deset i više dana. Teško mu je padala noć. Tada mu se mozak palio, a koža gorela.

Virus je prisutan, ali zaista nema razloga za ovoliku paniku.

Predsednik Srbije je uplašen. Agresijom prema narodu, on je istripovao da je iznad svih, pošto se planeta očigledno bori sa nevidljivim neprijateljem, ovaj naš ga je vizuelizovao. Da bi neko bio vođa navijača mora da poseduje kvalitet za to. Još uvek se u svojim javnim nastupima ponaša nedojebano zato su ljudi mahom kofuzni. Zli su to dečekali s radošću prognozirajući skori kraj diktatorske vladavine, nudeći sebe kao alternativu, ne shvatajući elementarno pravilo. Srbiji ne treba uličar, ali još manje pizde.

Svakodnevno se potežu žive rane društva. Prvo su na meti građanskih pizdurina bili klinci, pa gastosi, pa kučkari, sada su počeli da se iživljavaju nad vernicima koji su najtananije duše civilizacije. Ne oduzimaj ljudima veru, ne budi silan u svojoj neveri.

Žao mu je bilo što se približava kraju života, a nije rešio mnoge stvari. Pravedni bes koji je imao, ostao je na ulicama Beograda u davnim godinama. Poslednji put ga je ulica zavela petog oktobra. Okoristio se, nije da nije, o novu vlast, ali je odavno legalizovao svoje poslove. Sin ga je nasledio u ugostiteljskom poslu, supruga je uspešna poslovna žena, ćerka radi s njom. Trenutno su na leru s poslom ali su njih dve svakodnevno u biznis komunikaciji preko skypa. Sin poklanja obroke beskućnicima. On je njegovo dete. Predsednik donosi odluke, sluša struku. Struka ga za sada brani.

Ali struka će i progovoriti jednoga dana.

Da je dvoje turista donelo triper sa Tajlanda mi kao država nemamo bolničkih kapaciteta za te dve osobe a kamoli pandemiju. Ulupale se pare na javna preduzeća, na partijske poslušnike, na lične kombinacije i sada je: JAO! Vadi iz štekova, reketiraj one kojima si omoguućio da lapaju, kombinuj sa crno berzijancima, poklanjaj zemlju Kinezima.

Jebiga, baš!

Lana i on sede zaključani.

Koliko kapira sedeće zaključani još dve nedelje, i šta onda? Sedeće opet zaključani dok se po ulicama bude dešavao scenerio iz filma Njujork 1999. Snejk Pliskin i te fore. Otimačina na sve strane. Njega boli uvo. Nemaju šta da mu otmu pošto je sve sjebo. Ima još uvek snage da se pobije na ulici ili sa ortacima ode nekome od političara na gajbu.

Njegovi preživeli drugari su prekaljeni svetski odmetnici, znaju oni kako treba. Sin je bio viđeniji lik na severu. Mnogo je zajebana situacija. S jedne strane političari i njihove falange, s druge paničari, s treće zli pretedenti. Sreća da s leđa nema nikoga. Njih prisloniš uz zid i udri!

Sanjao je kao mali često san da bezbol palicom lomi glavu Vicketu taksisti od koga je popio prvi šamar. Stajao je sa strane i posmatrao kako Vicke pod prinudom ulubljuje glavom oluk pored Pete gimnazije zato što je bio nevaspitan prema sestri jednog od lokalnih momaka. Setio se toga, zato što mu je celu noć neka bolidna pesmica u glavi: „Mi smo tu i gledamo sa strane, čekamo da jebemo vam mame!“ Nadrkan je. Mora da se iskulira.

„Utisak nedelje“ je u podne, prećutao je to Lani. Samo mu još Olja fali u životu! Njegova odluka je da se u ovoj kući gledaju samo doktori u 15h, i to do pitanja novinara. Ostali deo dana slobodne aktivnosti:

„Hoćeš da igramo Clash Royal?“

Rekla je: „Hajde, samo nema bacanja telefona!“

„Nema bacanje telefona.“

„Nema bacanja telefona na pod.“

„Nema bacanja telefona na pod.“

„I još jednom da ponovimo: Nema bacanja telefona na pod.“

„Nema bacanja telefona na pod.“

„Dobro.“

Lepa je. Koliko su se pametno izabrali. Zazvonio je fiksni telefon u stanu. Upala im murja preko žice na gajbu. Četiri petice se javio. Nije bacio fiksni na pod. Bio je dobar.

„Dokle igramo?“

Rekla je: „Do pet pobeda.“

„Nemam ja ceo dan vremena da se igram, pobogu, moram da ležim.“

Smejali su se. Ovaj put nisu plakali.

NAPOMENA: 10 NASTAVAK ROMANA “LJUBAV” BIĆE OBJAVLJEN U UTORAK, 31.03.2020.