LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 1.

PIŠE: Dušan NEDELJKOVIĆ

Rekla je: „Brinem se.“

„Nemoj sada i ti molim te.“

Rukom je napipavao prostor oko sebe u potazi za paklom cigareta. Malim prstom je ostvario kontakt, i privukao pljuge u domet šake. Podigao je, pored uha protresao kartonsku kutiju. Ostala mu je jedna cigareta.

„E, jebiga, baš jebiga“, pomislio je.

Pravio se mrtav celo popodne. Lana i on vodili su psihološki rat. Čekali su da se onaj drugi pomeri da ga natrpaju zahtevima. On je bio jednostavan, ona ne. Njegove želje su dve. Da mu doda vodu i popuši mu, ona je kompleksnija. Juče se farbala, danas je kuvala, sutra će da usisava. Daj bože samo da ne pusti mašinu za veš! Ta pomisao mu je izazivala nelagodu. Mada realno nema šta da pere. Sede u kući evo već čitavu večnost. Sedmi je dan karantina. Jebo ih turizam. Jebo je Madrid i muzeji. Od početka je negodovao. On je više za zapad Evrope i Ameriku, ali Lana voli Španiju. Ne znam samo šta tu ima da se voli. Nije voleo Špance. Ugnjetavali su svet i previše. Jedva su se dočepali Pariza, odakle su evakuisani u Srbiju. Pregledali su ih na aerodromu, odvezli do kuće i zaključali na dve nedelje-

„Fuck the Police!“

„Čekala sam da ostaneš bez pljuga, pa kada ustaneš da i daš nešto slatko.“

Nasmejao se. Žene su čudo.

„Dobro, uskoro ću.“

„Brinem se.“

„Ti se brineš?“

Pokušavao je da pobegne od razgovora. Danas se ukucao u osamdesete. Čita Miku Oklopa i Preleta, lista par brojeva Džuboksa koje je pre mesec dana kupio na Zelenjaku, sluša koncert EKV iz Kulušića. Jutros je video da je Zagreb kresnuo zemljotres. Video je mlade majke ispred porodilišta, video je navijače kako su im priskočili u pomoć. Video je da jedno zlo ne ide samo, nego u koloni. Mora da se skine sa društvenih mreža. Napisane reči sa ekrana ga oslepljuju.

„Brinem se, da li će ovo ikada proći, do kada će da traje, šta ćemo da jedemo, odakle nam kinta, ti imaš šezdeset pet godina…“

„Nemam. Petog maja ću da napunim toliko. Ja sam četiri petice. Peti maj, hiljadu devet stotina pedeset pete.“

„Ti si petičar“, osmeh od milion dolara je konačno osvetlio njihov stan. „Samo si ih pogrešno rasporedio. Dok si bio klinac, bože pomozi, ali kada si upisao fakultet pa do dana današnjeg sve petice dobijaš…“

„Znam. Tužan je moj život. Imam sve petice i ženu sa sisama broj tri!“

„Ti si kreten“, gađala ga je jastukom. On ga je spretno dohvatio i spakovao pod glavu. Dvosed je pri njegovom pokretu uzdahnuo.

„Ostavljam pušenje“, ugasio je odlučno popušenu cigaretu. Ovo mi je poslednja dok mi ne dodaš paklu.“

„Ne pada mi na pamet.“

„Pre ćeš ti odlepiti bez slatkog nego ja bez pljuga.“ Bio je zadovoljan. Sreća je u malim stvarima.