MINISTRE, IPAK RADITE SUBOTOM?

PIŠE: Aleksandar BEĆIĆ

Neverovatno malo trebalo je Mladenu Šarčeviću, ministru obrazovanja u tehničkom mandatu da u subotu, kad mu vreme nije, reaguje na pisanje medija o odluci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Neko bi čak rekao da je njegova poruka da “neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desanke Maksimović u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost” – za pohvalu. 

Problem je, međutim, kako to u Srbiji obično biva, mnogo složeniji.

Pre svega – ministar je u tehničkom mandatu. I veliko je pitanje da li će nakon izbora u Srbiji postati deo nekog novog kabineta. Do tada – on faktički ne može ništa da uradi. Novu Vladu Srbije dobićemo u trenutku kada će školski programi biti odavno poznati, a odluka o izbacivanju Desankinih stihova (onih za treći i četvrti razred srednje) – konačna.

Drugi problem je tajmin objavljivanja informacije o izbacivanju Desanke iz srednjoškolskih programa, koji je nekako čudno natempiran na vreme kada zapravo treba dokazati da je i taj segment Brnabićkinog kabineta savršeno funkcionisao, iako je sam Šarčević poznat po bahatom i nepotističkom ponašanju, kao i nipodaštavajućem odnosu prema novinarima.

Treći problem je u Šarčevićevom obrazloženju: “Radi se o pokušaju Zavoda da se preorganizuje ono što Desanka Maksimović ima u školskom sistemu, ali ono što je važno istaći je – da je sve u proceduri i radnoj verziji”, naveo je uspešni privatni “prosvetitelj”.

Procedura nalaže da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu.

“Zavod je stručno telo, njihove komisije kada donesu odluku dalje predlog šalju savetodavnom telu, koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju. U Nacionalnom prosvetnom savetu sedi struka i stručna društva koja kada daju na usvajanje predlog, ja mogu da reagujem”, objasnio je Šarčević u subotu novinarima Tanjuga, a mnogi mediji citirali njegovo integralno saopštenje bez postavljanja dodatnih pitanja.

Kakvi su to stručnjaci, ministre Šarčeviću, kojima zaista padne na pamet da (kako vi kažete) “donesu odluku”? I da dalje tu odluku (mada Vi kažete “predlog”) šalju savetodavnom telu koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju???

Nemušto i elementarno nepismeno obrazloženo, ministre. Trebalo je da angažujete nekog profesora pomenutog predmeta Srpski jezik i književnost da Vam upodobi to što ste izdiktirali (ili poslali) Tanjugu. 

Postoje tu, na moju žalost, još dva problema. Jedan od njih nije vezan za Šarčevića i njegove “stručnjake”:

Prvi se pojavio na mrežama istog dana  kada i lavina nezadovoljnih komentara na račun ministra. I nažalost, meša politiku u celu priču.

Neko ko ima sećanje veće od čovečje ribice (ili možda neko ko je dobio materijal na tacni) objavio je fotografiju knjige “Godine raspleta” pokojnog Slobodana Miloševića, sa recenzijom Desanke Maksimović, koja je, između ostalog, napisala da “Milošević svom dušom želi da nam narod ne bude preveden “žedan preko vode”!”

To je, ko biva, smrtni greh Desanke Maksimović.

To je, ko biva, razlog da se ista izopšti iz svih lektira, programa, satre u sećanju naroda pravovernog. Ili naroda europejskog. Svejedno.

Hajde onda da se odreknemo svih glumaca koji su podržavali bilo kog političara u ovoj zemlji? Hajde da se odreknemo stvaralaštva svakog muzičara, slikara, vajara, dizajnera, umetnika bilo kog profila?

Da li je Desanka Maksimović napisala recenziju za Miloševića? Jeste. U godinama kada je već postala pesnikinja svetskog formata. A zbog jedne recenzije je – ne smemo zaboraviti. Jer ne učimo tu recenziju, već učimo njene stihove.

E, kad smo kod učenja stihova – tu je zapravo najveći (iako poslednje navedeni) problem. 

Nažalost, kao što je to primetila Danica Nikolić Nikolić, dramaturg, žena koja je nedavno dala intervju za naš portal, “Desanku neće izbaciti iz programa, prebaciće je, recimo, u prvu godinu. Veći je problem što na prste možete da prebrojite maturante koji mogu da izrecituju Otadžbinu, ili Krvavu bajku, ili Onamo, namo, za brda ona, ili Plavu grobnicu, ili Početak bune protiv Dahija, ili bilo koji deo iz Gorskog vijenca…”

Kako se protiv toga boriti? Danica opet daje odlično rešenje. I zato je citiram:

Umesto da lamentujete, bolje organizujte čitalački čas u okviru porodice. Svrsishodnije je nego kačenje poezije Desanke Maksimovic i peticija po FB. Ima nekih koji ni “Leptiriću, šareniču…” nisu pročitali svojoj deci. Sada vam je krajnje vreme. To vam nijedna komisija nikada ne može oduzeti. Uostalom, to vam je najsigurniji način da se vaša deca upoznaju sa velikanima.”

Amin.

Nego, sve se nešto pitam: da li ministar Šarčević u tehničkom mandatu radi i nedeljom?