MOLITVA ZA UDAJU

PIŠE: Svetlana ŽIVANOVIĆ 

Jedna mi sestra iz Kanade poslala nekakav članak, u kojem beše, kako se tvrdi, vrlo delotvorna  molitva. Kad sad malo promislim, možda je to bila suptilna poruka da je vrag odneo šalu i da potencijalni udvarači neće još dugo (po)žudne poglede upirati u me, odnosno diskretna sugestija da zatražim nebesku intervenciju, ne bih li izvrdala etiketu babadevojke.

Elem, neka studentkinja  govori kako se domogla ljubavi svog života, tačnije kandidata za ženidbu (zato su te majka i otac u školu poslali! lekcije se gomilaju, na rastvorene knjige prašina pada, a ona sanja da bude mlada), jer verili se jesu, ali ne piše je li ta neverovatna ljubav već i krunisana brakom.

Među dvadesetogodišnjakinjama, ali i tinejdžerkama (!) u poslednje vreme, kaže, sve je popularnije čitanje molitve za udaju.

– Zar može glupost dotle da ide? – u nedoumici je sestra, s kojom u inboksu komentarišem tekst.

– Kako ne može, može i preko, glupost se uopšte ne zamara, vazda je u zavidnoj kondiciji. Da li novorođenim devojčicama da stavljamo to štivo u krevetac, što pre i što bolje u glavu da utuve? O čemu li si mislila, majko, kad si me gajila? Zar ti sad ne dođe kosu da čupaš gledajući me ovako… ovako neudatu?

Molitva je, kako piše, iz molitvenika objavljenog na pravoslavnoj internet prezentaciji s blagoslovom nekog arhimandrita. (Gde jaa živim? I gde je to bilo kad sam ja napunila dvadeset, gde? Zašto se crkva tad nije bavila rešavanjem bračnih pitanja i statusa? Eee, okrutna sudbo samačka!)

I njoj samoj (pomenutoj studentkinji) isprva je to bilo smešno, ali kako je vreme odmicalo i beše već prevalila dvadesetu (navršila dvadeset dve, ee!), a princa ni od korova, jedne noći posegne za molitvenikom i nastavi svakog dana pred spavanje da čita molitvu za udaju (pa jeste, ako ne pomogne, neće ni da škodi… a ima izražajno čitanje da uvežba). Nije prošlo ni nedelju dana, a pojavio se potencijalni mladoženja – ostvarenje njenog sna. (Smem da se kladim da je taj prošao kraj njenog prozora dok se malo glasnije obraćala Bogu; pusti ti to što Gospod sve vidi i sve čuje, nije zgoreg malo naglasiti… koliko je stvar i bitna i hitna, neka uzme u razmatranje preko reda.)

– Ma samo dok ja naučim onu molitvu – kažem sestri – ima red prosilaca pred kapijom da mi se otegne.

– Napamet! – dodaje sestra.

– Misliš da će tako imati brže dejstvo?

Ej, nije šala, gori mi pod nogama, onaj biološki sat udara ko besan i kanda mu ona kukavica kuka uspaničeno, a iz daljine zloslutno pišti onaj zadnji voz (kakva sam nesrećnica, sve i da stigne – ima da me pregazi)…

Iščitah jednom, pa se zabrinuh: neće to lako ići, bar da ima neke rime…

– Staviću – dosetih se – laptop pod jastuk (kao što smo u prvom razredu uveče stavljali čitanku, pa ujutru, nekim čudom, tako se bar čini s ove vremenske distance, znali pesmu od A do Š)!

– Moram na sastanak! – obavesti me sestra.

– Hajde, pohitaj… i spremaj se za svadbu!

Pa ja tolike hiljade stranica pročitala, a da ne mogu da savladam dvadeset redova molitve, koja će mi obezbediti jednoga Balkanca?! (Što Balkanca? A što da ne? Eto, tako hoću, baš hoću. Ne morate vi sve ni da znate.)

Zet moj, Bosanac, poručio mi posle da se molim malo brže, da probam kao brzalicu (ono jes’, ode mladost, leti vreme… još malo pa samo nekrofilima da valjam). A ne, treba da se spetljam, Svevišnji pogrešno da me razume i pošalje mi pogrešnog mladoženju, pu-pu, daleko bilo. Mora to polako, razgovetno…

Gospode, Bože Večni (poštujem sakralni pravopis)Od tebe biva da se žena sjedinjuje s mužom radi pomoći (ko će silne metre drva preko leđa da preturi, rasol iz kace da istoči, sijalice da zameni… a ne, ne, to znam i sama) i produženja ljudskog roda (tu vala stvarno treba zapeti, valja se oznojiti, za opšte dobro, ne bi oni, inače), zato daj i meni, Gospode, da se sretnem (među četiri zida) i združim ( i ‘vako i ‘nako) sa čovekom koji me razume i kom bih mogla sve reći (dobro, to uopšte ne zvuči loše, a nadam se da ne misle na psihijatra). Sjedini me sa takvim koji bi me iskreno, supružanski ljubio celog života (aaa, da se raspilaviš)Daruj mi, Gospode, ženika koji će uvek iskati i tražiti moju dušu i moje srce a ne samo moje telo (nije to poslednje loše, da vam kažem; ako to paše, ostalo ne može da ne štima — pa ko ovakvu dušu da ne voli?)Preslavni Gospode, još Ti se molim da onome koga traži duša moja i meni daruješ da u naš život unesemo (ako se, omalena, ne zaglavi na vratima) radost… i da uživamo u zdravoj i dobroj deci (koja nam skaču po nameštaju i živcima). Amin!

Ček’ da odškrinem prozor, ne bi li moja molitva doprla do onog do kojeg treba (ma manite me, daleko je do neba… ja računam na horizontalu… mislim, za putovanje molitve).