ONA SE BUDI

PIŠE: Zoran PETROVIĆ 

Prošle godine sam se razveo.

Prvi osnovni sud, sporazumno, brzinski. Verovatno vam mislima već provejavaju nagađanja zbog čega je dotle došlo, ali ja ću vas poštedeti neizvesnosti i reći ću vam odmah. Kao i u devedeset devet posto slučajeva, razlog za razvod bio je seks.

Šta? Mislite da sam preterao? Budite sigurni da nisam. Kada god čujete izgovore tipa, nismo se slagali; nije nam išlo; karijera na prvom mestu, pa onda ja; znaš njegovi roditelji; one njene drugarice, alapače, i slično – sve je to seks, dragi moji. Neko nekog nije redovno i prikladno servisirao. Kod nas, međutim, nije bio u pitanju manjak seksa, već višak… Znam da zvuči nenormalno, a koliko je stvarno nenormalno uskoro ćete saznati.

Moju bivšu suprugu Vesnu poznajem još iz srednje škole. Kao jutros da je bilo, sećam se jednog velikog odmora u Četrnaestoj gimnaziji kada sam je video prvi put. Mršavica sa naočarima i paž frizuricom. Naslonjena na zid učionice za opštetehničko obrazovanje u uglu dvorišta, s knjigom pod miškom. Ni tada, a ni kasnije tokom gimnazije, nije privlačila posebnu pažnju muškog sveta. Glavni krivac za to bio je pubertet, koji se prema mojoj budućoj dragoj poneo krajnje nepošteno. Umesto da joj da par sisa, darivao joj je nekoliko pari bubuljica i blago promukli glas, osudivši je tako na druženja pretežno sa ženskim svetom slične spoljašnje neprivlačnosti. Sa ženskim svetom i sa mnom… Da, dobro ste čuli. Sa mnom!

Kada god čujete izgovore tipa, nismo se slagali;
nije nam išlo; karijera na prvom mestu, pa onda ja;
znaš njegovi roditelji; one njene drugarice, alapače
i slično – sve je to seks, dragi moji

Mogao bih sada da se pravim pametan i da vam kažem da sam rođeni šmeker, koji je na neku foru oduvek znao da će ružno pače kad-tad raširiti nova krila i postati labud, ili bar zgodna patkica, ali neću. Istina je da mi se stvarno svidela i pored svih tih bubuljica, koje se, ruku na srce, ispod pudera nisu ni videle. Sviđalo mi se kako uvek samouvereno i bez treme odgovara na pitanja profesora, kako razmišlja i kako hoda. Sviđalo mi se i kako večito miriše na sveže i čisto (za ovo potonje postoji poseban razlog, ali o tom potom).

Ubrzo smo počeli intenzivno druženje. Slično smo se oblačili, obožavali elektronsku muziku osamdesetih, ložili se na Felinija i Linča, usput maštajući kako bi bilo upoznati Salvadora Dalija i njegovu Galu. Živeli smo na relaciji Kinoteka – SKC – Kolarac i manje-više se isključili iz svakodnevnih društvenih tokova sopstvene generacije.

Okolnosti su se promenile kada je Vesnin pubertet na izdisaju odlučio da nas oboje probudi iz umetničke letargije i preobrazi naša asocijalna bića. Bilo je to krajem treće godine gimnazije, kada je ona napunila osamnaest godina, u junu. Iako je nama delovalo da se sve dogodilo kao na filmu, preko noći, okolina nije bila posebno iznenađena. Promene su se očigledno dešavale već neko vreme, ali smo mi bili isuviše opijeni umetničkim postignućima drugih, da bismo se bavili sopstvenim fizičkim. Ja sam dodatno iždžikljao, te mi je stigao davno očekivani poziv da se oprobam u drugoj postavi Zvezdinog omladinskog košarkaškog tima, a Vesni… Vesni se pre svega iščistilo lice, a od puberteta usput stigle potajno priželjkivane grudi i sve ostale obline koje uz njih idu. Mužjaci iz škole i kraja nisu, srećom, previše obletali oko probuđenog labuda, jer su bili sigurni da sam ja tu teritoriju obeležio još dok je Vesna bila pače. U prilog mi je išlo to što se ona zaista tako i ponašala. U školi i van škole nije se odvajala od mene, a bilo joj je nezamislivo da propusti neki moj trening ili utakmicu. Za njen svetloplavi pogled postojao sam samo ja. Duhom odavno lepi, a sada prolepšani i telima, nismo se okrenuli prema drugima, već jedno ka drugom.

Prvi put smo vodili ljubav na bedemima Kalemegdanske tvrđave, tog istog leta kada je sve počelo. Tek godinama kasnije, shvatio sam da žena ne gubi nevinost isključivo pucanjem opne, već to može da se dogodi i pucanjem u glavi, ali da ne dužim, evo šta je dalje bilo…

Zabavljali smo se tokom fakulteta i rešili da se venčamo pošto diplomiramo. Sve se odvijalo baš kako smo zamislili. Studije završene, venčanje, slavlje u dve porodice, oboje se zaposlili i, verujem, živeli život iz snova. Tada, međutim, nisam znao da tek zajedničkim životom zapravo dobijaš priliku da upoznaš nekoga kako valja. Dani su prolazili, meseci i godine. Bili smo sigurni da našoj sreći ništa ne može stati na put. Verovatno ništa nikada i ne bi stalo, da jedan dan nisam sa posla došao ranije kući.

Prvi put smo vodili ljubav na bedemima
Kalemegdanske tvrđave,
tog istog leta kada je sve počelo. Tek godinama kasnije,
shvatio sam da žena ne gubi nevinost
isključivo pucanjem opne, već to može da se dogodi
i pucanjem u glavi

Prvo što mi je bilo sumnjivo jeste da je glavna, velika brava bila otključana. Posegao sam za kvaku i pokušao da otvorim, ali nije išlo. Zaključana je bila sporedna, mala brava, koju smo upotrebljavali samo kada smo kod kuće. Znači, Vesna se vratila sa posla pre mene, pomislio sam i mahinalno pošao da zazvonim, ne razmišljajući da na svežnju ključeva postoji i taj majušni, koji nikada nisam koristio. Trenutak pre nego što ću dotaći plastični prekidač, pažnju mi je privuklo nekakvo bubnjanje. Nije bilo sumnje da dolazi iz našeg stana. Ravnomerno, ujednačeno – du-dum, du-dumOvo zvuči kao kad se Vesna i ja… poletela mi je osmehom nošena misao, ali mi je zatim zaledila mozak u trenu. Adrenalin počinje da pumpa i grozničavo prebiram po svežnju ključeva. Cin-cin ispadaju mi na pod pored otirača… Welcome, je li? Videćemo, burazeru, da li je welcome…

Shvatam da mi drhte ruke i jedva nabadam ključaonicu… du-dum, du-dum, dopire i dalje iz stana. Upadam unutra i gledam iz predsoblja: radna soba desno – prazna, kuhinja levo – prazna.

Du-dum, du-dum…

Vrata od spavaće sobe otvorena, na podu su Vesnine suknja i košulja.

Du-dum, du-dum…

Ulazim, spreman na šok kakav mi nikada nije bio ni na kraj pameti… Bračni krevet – prazan… Olakšanje koje sam osetio nestaje, jer istog trena okrećem glavu ka vratima koja sam preskočio – kupatilo!

Du-dum, du-dum…

Prilazim dok mi kuva u stomaku, a adrenalinski znoj obliva obrve i curi niz zulufe…

„Vesna?“ čujem sebe kako izgovaram glasom neznanca.

Du-dum, du-dum…

Najzad shvatam odakle dopire zvuk koji je do malopre ličio na udaranje ivice bračnog kreveta u zid. Bubanj dotrajale veš-mašine. Već se mesecima čuje bučnije no što bi trebalo. Osmeh olakšanja ozario mi je lice. Moja Patkica došla je kući ranije i pere veš, mislim u sebi i, kreveljeći se, otvaram vrata. Već smišljam kako ću da se našalim sa suprugom, ali bizarnost prizora preda mnom odnosi svaku šalu u lepu pizdu materinu.

Moja Patkica obula je cipele sa visokim štiklama, a na noge navukla čipkane čarape sa halterima. Butinama je obuhvatila prednju i desnu stranu veš mašine, i besomučno uvijala dupetom, trljajući se o ugao vibrirajućeg komada bele tehnike koji je sa sve njom na sebi poskakivao po pločicama kupatila. Sada je bar jasno kako je bubanj ispao iz ležišta – bila je prva idiotska misao koja mi je prošla kroz glavu, a odmah zatim sam shvatio zašto. Nisam bio sposoban da trezveno razmišljam, jer sam bio strahovito uzbuđen.

“Srećo, zašto napastvuješ veš-mašinu?” bilo je sledeće glupo pitanje koje sam joj uputio.

Okrenula se i vrisnula, ali je sledećeg trena sada njenim licem prešao izraz olakšanja. Videla je da sam, ne znam ni sam kako i kada, već otkopčao kaiš i spustio pantalone. Najbezobraznije se osmehnula i privukla me ka sebi. Bio je to naš najbolji seks za tri godine zajedničkog života. Ma… bio je to najbolji seks koji smo ikada imali.

Moja Patkica obula je cipele sa visokim štiklama,
a na noge navukla čipkane čarape sa halterima.
Butinama je obuhvatila prednju i desnu stranu
veš mašine, i besomučno uvijala dupetom

Zadihani i zajapureni, prešli smo u spavaću sobu i legli jedno pored drugog. Sada su mi bila mnogo jasnija česta pranja usred noći zbog jeftine struje i slične priče koje mi je servirala. Takođe mi je bio jasan razlog zbog koga je u gimnaziji Vesna mirisala tako sveže, na najlepše omekšivače rublja.

„Mislila sam da ćeš da poludiš ako me vidiš onako”, kazala je i spustila mi glavu na grudi.

„I jesam u prvi mah, ali…”

„Dopalo ti se?” pitala je, nežno mi zagrebavši mišicu noktima.

„Da, jako…” odgovarao sam kao hipnotisan. „Jebote, otkud ti to… i koliko ovo već traje?”

Oslonila se na lakat i sada mi stavila bradu na grudi. “Misliš, uopšte ili sa Timotijem?”

„Gospode, veš-mašina ima i ime…” Na licu mi je lebdeo osmeh, ali nisam mogao da mu se prepustim. Sve ovo bilo je suviše uznemirujuće, a najviše od svega što sam u deliću sekunde postao saučesnik u njenoj perverziji. „Mislim sve… i jedno i drugo…”

“Prvo iskustvo mi je bilo u kupatilu… sasvim slučajno. Naslonila sam se na mašinu i kad me je protreslo morala sam da probam ponovo. Imala sam petnaest godina, prvi gimnazije. Tek smo se upoznali i nisam mogla da ti pričam o ovome, a kasnije… kasnije mi je bilo previše stalo do tebe, do tvog prijateljstva. Ko zna šta bi mislio o meni da sam ti se poverila, nisam smela da rizikujem da te izgubim…” Vesna je treptala i predano sve objašnjavala, kao da priča o najnormalnijoj pojavi na svetu. Ni u jednom trenutku nisam video trunku premišljanja, nekakvog preispitivanja da li je to što radi uvrnuto, izopačeno… Nije bilo sumnje da je duboko ogrezla u svoje nastranosti, ali opet, da li je moguće da smo godinama postali toliko slični da to što radi privlači i mene… Ili sam odavno uvrnut i ja, samo to do sada nisam imao sa kime da iskusim.

I ponovo, začuo sam svoj glas kao da pripada nekom čoveku koga ne poznajem, a ja sve to posmatram sa drugog kraja sobe, slušam i ne verujem sopstvenim ušima da izgovaram te reči.

„A zar ne misliš da ti je Timotije malo dotrajao?” pitao sam. “U Tehnoprometu, u centru, imaju tako dobre nove modele.”

„Jao, maco, hoćeš da kupimo, stvarno?” Izvila je gornji deo tela i lagano se priljubila uz mene, grudima poklopivši moje. „Je l’ znaš da najnoviji Elektroluks ima pretpranje i trideset šest programa?” Oči su joj se neprirodno zacaklile, a glas produbio.

„Idemo sutra”, kazao sam, a onda se bez ijedne reči oboje uputismo ka kupatilu da Timotiju napravimo oproštaj kakav mu dolikuje.

Nije bilo sumnje da je duboko ogrezla
u svoje nastranosti, ali opet, da li je moguće
da smo godinama postali toliko slični
da to što radi privlači i mene

Od tog dana naša ljubav dobila je novi vetar u leđa, a potrošnja struje se utrostručila. Odmah posle posla nalazili smo se u gradu i zajedno hitali kući u trojku iz snova, našem novom Elektroluksu – Lakiju. U početku sam mislio da je u pitanju samo prolazna fascinacija, erotski eksperiment koji mi je prijao, šta ja znam, ali zaključak i suština bili su sveprisutni u našoj svakodnevici – postali smo robovi naših seksualnih fantazija. Shvatio sam da je krajnje vreme da nešto preduzmemo kada sam se u nekoliko navrata iz čista mira nekontrolisano uzbudio dok prolazim pored neke prodavnice bele tehnike. Rešio sam da popričam sa Vesnom o tome što pre i nadao se da i ona deli moje mišljenje, ali bi ona smesta odbacivala svaki moj pokušaj da navedem razgovor na tu temu.

Jedne tople letnje noći, nalik na one junske kada je napunila osamnaest i probudila se puna pobesnelih hormona, koji su verovatno i doprineli da postane lujka kakva danas jeste, dogodilo se nešto zbog čega sam bio prinuđen da zatražim razvod i svoju suprugu napustim zauvek.

Probudila me je vrućina. Dok sam se u polusnu prevrtao, shvatio sam da Vesna nije u postelji. Odmah sam pomislio da je bez mene ustala da se poigra sa Lakijem, ali jedini zvuk koji se mogao čuti u spavaćoj sobi bio je hor zvezdarskih zrikavaca. Ipak, na trenutke mi se činilo da polutamom spavaće sobe promiče tihi plač i poneka reč. Ustao sam što sam mogao tiše i prišunjao se vratima kupatila. Prigušeni Vesnini jecaji sada su se čuli jasnije, kao i razgovor koji je sa nekim vodila.

“Da li me razumeš? Ljubavi…” grcala je i gutala suze.

Nismo ti znači dovoljni Laki i ja, moraš i švalera da imaš, kipteo sam u sebi.

“Naravno da nas nikada neće razdvojiti… Da… Da… Znaš dobro da sam samo tvoja, ostaviću ga, hoću, a dotle, ma… ma neću mu više dati ni da me takne!”

Pao mi je mrak na oči. Upao sam plamtećeg lica spreman da prvo zaurlam, a onda šta nam bog da, ali me je prizor sabio u mestu. Vesna je ležala na pločicama kupatila po kojima je prostrla duplo ćebe i pokrila se satenskim prekrivačem. U jednoj ruci držala je Lakijevo crevo za vodu i ležerno ga prevrtala među prstima, dok je drugom nežno prelazila preko staklenog prozora njegovih vrata. Ludača prokleta! Ne samo da je razgovarala sa veš-mašinom, već je u njenoj glavi on njoj odgovarao i nagovarao je da me ostavi!

Onog trena kada sam banuo u kupatilo zajapuren od besa, uspravila se uz vrisak i mahinalno podigla prekrivač preko grudi. Odraz na Lakijevoj emajliranoj stranici udvostručio je taj potez, pa je na trenutak izgledalo da i veš-mašina ima ruke kojima povlači prekrivač i prekriva se prepadnuta. Na trenutak sam zastao zaprepašćen onim o čemu razmišljam. Jebote, samo mi još fali da i ja začujem Lakijev glas.

„Javiće ti se moj advokat”, bile su jedine reči koje sam uspeo da prevalim preko usta. Da sam ostao i trenutak duže, ne znam šta sam sve mogao da učinim, iako nikada nisam ni pomislio da na žensko dignem ruku. Verovatno bi prvo ni kriv ni dužan stradao Laki, a onda, kada udari krv… Neću sada ni da mislim o tome. Uradio sam najpametnije moguće. Pokupio sam najneophodnije stvari i zauvek napustio naš porodični dom.

Sve ovo vam pišem, jer sam danas čuo da se ponovo udala. Novi muž joj je po zanimanju, zamislite, ni manje ni više nego serviser veš-mašina. Možda će on moći da joj pruži ono što ja nisam ni mogao ni umeo… Kako god bilo, važno mi je da sam se ja nje takve ratosiljao, a vala sa njom i te opsesije belom tehnikom. Možda ponekad bacim čežnjivi pogled ka nekom novom modelu, znate one vitke za manja kupatila, što imaju u sebi i mašinu za sušenje i peglanje i trista nekih opcija, uf… ali na tome zaista uvek i ostane – na pogledima. Nisam vam ja, bre, ljudi, kao ona moja bivša Vesna.

Ipak sam ja normalan.

(Priča Zorana PETROVIĆA biće objavljena u sklopu regionalne zbirke kratkih priča PAKET ARANŽMAN PRINTED EDITION na osnovu rezultata konkursa portala Kultura 381 i Liberland Arta)