POSLEDNJI DANI 1988

PIŠE: Lori STEJN

Isekla je jedan svoj prst na ruci.

Osetila je potrebu da iseče i ostale.

Sekla ih je jedan po jedan iako to nije bilo nimalo lako. Prvo bi ih zasekla, a onda ih lomila drugom rukom. Neki prst bi bio toliko žilav da je imala muke da otkine kožu kada je kost već bila slomljena. Toliko ih je lomila kao da prsti i nisu bili njeni.

Prsti su joj bili toliko čudni, mrtvi, beživotni, bez kapi krvi. Visili su sa šake, visili su obešeni o kožu koja se nije dala otkinuti pri lomljenju.

A onda, osećajući zadovoljstvo, zavila je sve prste nadajući se da će srasti. Onaj strahoviti bol kidanja više nije osećala.

Sada je bila srećna.

Izvor: Ognjen Petrović, Karneval u suterenu,
nova mladenovčaka kratka priča, Litera, 2019, Mladenovac, str. 412.