PREMINUO NAJVEĆI BUBNJAR SA OVIH PROSTORA

Dugo sam se pribojavao da će doći dan kada će neumoljiva agencijska vest zvučati hladno i surovo. Da će u svega nekoliko reči saopštiti ono najstrašnije. I (oprostite na psovanju) jebi ga, stigao je taj dan. Danas je u bolnici Dragiša Mišović u Beogradu umro čovek uz čije bubnjeve smo išli na kordone policije. Umro je Dragoljub Đuričić. 

Legenda bendova Leb i sol, Yu grupa i Kerber. Stalni pratilac Đorđa Balaševića i Zdravka Čolića dugo se borio sa ovom opakom, groznom bolesti. Primljen je na intenzivnu negu pre 19 dana.

Čuvani bubnjar koji je svirao u grupama “Leb i sol”, “Kerber”, sa Đorđem Balaševićem i Zdravkom Čolićem, kao i sa drugim poznatim izvođačima se sredinom februara osećao loše i imao visoku temperaturu. Nakon nekoliko dana odlučio je da potraži lekarsku pomoć.

Nekoliko dana pred odlazak u bolnicu s tugom u glasu je govorio o preminulom Panonskom mornaru:

– Takav talenat! Ne samo da je pisao divne tekstove i muziku, već kakav je samo bio imitator. Kakav je napravio pevački stil… Katastrofalno je što nas je napustio, ali je iza sebe ostavio blago… Generacije će slušati to blago i samim tim on neće tako lako nestati. Njegove pesme će živeti zauvek, ne mogu da nestanu. Đorđe Balašević je iznad smrti.

Dragoljub Đuričić je rođen 1953. godine, na Cetinju. Još u ranoj mladosti krenuo je da se bavi rok muzikom. Početkom 1970-ih osnovao je sa školskim drugovima prvi bend.

Zatim se, 1972. godine, priključuje grupi Egzodus, a zatim osniva i svoj bend pod imanom “Veritas”, koji je veoma brzo postao popularan. U Beograd je došao tri godine kasnije, a zajedno sa grupom “Ribelli” nastupao je širom SFRJ prateći sve velike pevače tog vremena (Zlatko Pejavić, Gabi Novak, Arsen Dedić…).

Već 1978. godine, grupa “Mama-Coco” koju su činili Đuričić, Vlada Nikodijević i Dado Topić, prati Zdravka Čolića na velikoj SFRJ turneji pod nazivom “putujući zemljotres”. Dragoljub Đuričić je, krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina, svirao u dva velika benda – jedan je bio “Yu grupa”, a drugi “Leb i Sol”, gde je svirao čak šest godina.

“Imao je uspešnu saradnju sa “Roling Stonsima”. Specijalizovao se za neobične ritmove, koji podsećaju na ono što je radio Edvard Vesala”, napisao je časopis Independent o njemu 1995. godine. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za muziku, a pored toga, bavio se i slikarstvom.