PROGRAM TEATRIJUMA DO KRAJA SEZONE

Naslovna fotografija: scena iz predstave Don Žuan; foto Sandra Sević

Novo beogradsko pozorište, Teatrijum, Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad.

Upravnik pozorišta je Vladan Gajović.

Pozorište ove „nulte“ sezone je igralo predstave od 3. jula, a sa više od 50 izvođenja završava sezonu 31. avgusta. Evo koji nas naslovi očekuju do kraja sezone:

Foto: Teatrijum Promo

STRAH OD LJUBAVI
Sonja Jauković
19. avgust u 21h

Monodrama “Strah od ljubavi”, po romanu “Darina” Leposave Jovanović, u dramatizaciji, režiji i izvođenju dramske umetnice Sonje Jauković.

Reč je o lirskoj ljubavnoj komediji koja govori o životnom putu Darine, žene iz naroda, sa juga Srbije, koja priča svoju porodičnu priču o ljubavi, o strahu zbog koga je propustila ljubav, a kasnije nije dozvolila da je ponovo obuzme…

Darina je zbog straha od nove povrede, jer je prethodna bila izuzetno bolna i srce mlade devojke neprebolno ranila, odlučila da živi život bez ljubavi.

Foto: Teatrijum Promo

JAZAVAC PRED SUDOM
Petar Kočić
20. avgust u 21h
Režija: Mihailo Laptošević
Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević

„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“ Petar Kočić

“Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu… Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu. Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save. Da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju. (Mihailo Laptošević)

Foto: Teatrijum Promo

O, KAKAV DIVAN DAN
21.
avgust u 21h
Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac

Vesna Pećanac svoju monokomediju “O, kakav divan dan”, već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije!

Ova predstava, koja spaja Umetnost, Obrazovanje, Pedagogiju, Životnu Mudrost i Ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu Roditelji-Deca-Škola-Društvo.

O problemima Rađanja, Odrastanja, Puberteta, Porodičnim sukobima, Kućnim tajnama, o Ljubavi i Praštanju.

Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva Lične i Porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

Foto: Teatrijum Promo

PREMIJERA predstave u produkciji pozorišta TEATRIJUM
ZLOSTAVLJANJE
Ivo Andrić
u dramskom tumačenju Milice Janković
22. avgust u 21h

Šta se dešava kada zažmurimo na psihičko zlostavljanje i tako sami sebe zavaramo?

Gde to vodi i kakve su posledice?

Da li na ovim prostorima čovek i dalje ne može da brani svoje pravo nego mora pored toga što je žrtva da preuzme na sebe i izgled krivca?

„Jedan čovek, pogotovu jedna žena, mora u odbrani svojih prava i svoje ličnosti  da se osloni na druge ljude i na svoje pravo onakvo kakvo je formulisano u zakonima, ili bar u shvatanjima i navikama društva“.

Foto: Teatrijum Promo

NINA
Tekst i režija: Nikolina Vujević
Pod mentorstvom profesora Nikite Milivojevića i višeg stručnog saradnika Jelene Đulvezan
23. avgust u 21h

Boreći se sa sopstvenim strahovima, glumica Nina pokušava da odigra i razume lik Nine iz Čehovljeve drame ,,Galeb“.

Igrajući ovu ulogu, shvata da nije samo ime ono što im je zajedničko, već i mnoge druge osobine, te prekida predstavu, misleći da nije dovoljno dobra u onome što radi.

Tada zajedno sa publikom kreće na putovanje do Njujorka i Brodveja gde je doživela najlepši i najteži trenutak u svom životu.

Iskreno se otvara publici i sa njima na komičan, a opet emotivan način deli svoja iskustva, probleme i strahove, kroz muziku i ples.

Na tom putu pokušava da shvati da li je slava ono što je važno ili ljubav prema sebi i verovanje u svoje snove, kao suština življenja i bavljenja glumačkim zanatom.

Na tom putu joj pomaže Nina iz Čehovljevog ,,Galeba“, ali suštinu ipak pronalazi uz pomoć male Nine, onog deteta u njoj koje i dalje želi samo da igra i koje veruje bez ikakve zadrške.

Foto: Teatrijum Promo

POVRATAK OTKAČENIH
Slavica Ljutić
Režija, scena, izbor muzike: Monika Romić
Igraju: Monika Romić, Boris Milivojević, Slavica Ljujić, Jovana Mladenović, Aleksandar Kojić, Danica Radulović , specijalni gost iz offa: Milorad Milinković
24. avgust u 21h

“Povratak otkačenih” urnebesna komedija / vodvilj /mjuzikl sa sobom donosi zgode i nezgode porodice Jovanović.  Aktuelnim temama, šarenolikim likovima prepoznatljivim iz svačije svakodnevice a sve kroz uzbudljiv zaplet ova predstava donosi obilje smeha.

REČ AUTORA – Ovaj pozorišni komad, se naslanja na prvi deo kroz likove dve rođene sestre Zage i Bebe. One su stavljene pred nove izazove, koji su u tesnoj vezi sa onim što je u našem društvu predstavljeno kao tabu ili opšteprihvaćeno društveno ponašanje. Sklonost ka pogrešnom izboru naše junakinje odovodi na pogrešan put kojim one sigurno koračaju. Da li će odustati od svojih ciljeva? Da li će se povinovati opšteprihvaćenim normama? Da li će preispitati svoje postupke? Da li će zbog ljubavi odustati od svojih principa? Saznaćate.

Ovaj pozorišni komad dotiče se najrazličitijih pitanja i problema, kroz koje prolaze žene danas u poslovnom, muško-ženskom, porodičnom, kao i prijateljskom odnosu. Podrška, ljubav i sigurnost su stvari koje čine odnos unutar porodice Jovanović, kao i šale na međusobni račun koje su sastavni deo njihovih života još od vremena najranijeg detinjstva i njihov specifičan odgovor na sve probleme koji ih okružuju. Sestre imaju partnere, buduće, bivše, skrivene želje, otvorene ambicije… i njihovi odnosi su izgrađeni na realnim životnim situacijama, ali koje, kada se dešavaju nekom drugom su veoma bizarne i komične.

Foto: Teatrijum Promo

KRALJ MAGNOVENJA
Monodrama na osnovu teksta “Dnevnik jednog ludaka”-  N.V.Gogolja i delova teksta  “Zvezdani dnevnici” Stanislava Lema
Adaptacija, režija i izvođenje- Nikola Vasiljević
24. avgust u 21h

Monodrama “Kralj  magnovenja”, na tacno 10 godina od premijere ima svoje jubilarno 50 izvodjenje u pozoristu Teatrijum 25.8.2021.

Predstava je igrana na raznim scenama (u Beogradu: u pozorištu Le studio, u pozorištu Slavija, pozorištu Moderna Garaža, u Crnoj Gori: u Nikšićkom pozorištu, u pozorištu Dodest, sceni 21 itd), a imala je i zapažena učešća na internacionalnim festivalima: Festival monodrame Bitola (Makedonija) 2016, Festival Monoakt u Peći (Kosovo) 2016, FIAT  Podgorica (Crna Gora) 2016

Foto: Teatrijum Promo

PU SPAS ZA SVE NAS
Tekst: Nina Džuver po motivima Dnevnika Diane Budisavljević
Igra: Jelena Puzić
26. avgust u 21h

Jedna od najvećih humanitarnih radnica prošlog veka, koja je spasila između osam i deset hiljada dece iz ustaških logora u NDH i tako praktično sačuvala jedan narod od istrebljenja, bila je Diana Budisavljević.

Njen humanitarni rad trajao je od odluke da osnuje svoju Akciju, do trenutka kada je njenu kompletnu dokumentaciju nasilno preuzela OZNA. Prvobitna zamisao da daje novčane priloge, brzo je prerasla u akciju spasavanja dece iz logora. U tome joj je koristilo austrijsko poreklo, ali i odlučnost od koje nije odstupala. Svrha Akcije bila je očuvanje identiteta srpskog naroda sa tih prostora, tako što bi se što više budućeg naraštaja spasilo i popisalo, sa idejom da se, posle rata, posledice progona i izgnanstava koje su deca i njihove porodice trpeli, što bolje i lakše prebrode.

Ipak, nakon muka i opasnosti kojima se izlagala tokom rata, nakon brojnih bolesti, kada je ratu napokon došao kraj, do vraćanja dece i spajanja porodica nije došlo. Ime i rad Diane Budisavljević praktično su nestali.

Monodrama Pu spas za sve nas bavi se uzrocima brisanja Dijaninog imena i Akcije, kroz praćenje njenog rada u ratnim godinama. Preuzevši na sebe ulogu spasioca nedužnih, Diana nije znala kakve će je strahote zadesiti i kakve će posledice one imati po njen život. Ovaj komad pokreće pitanje odgovornosti Komunističke partije, ali i svih onih koji su živeli ili se rodili posle rata, a o ovoj ženi čuli su malo ili gotovo ništa.

Predstava Pu spas za sve nas ima preporuku Ministarstva prosvete koja upućuje srednje škole da je prikažu svojim učenicima.

Na festivalu Zlatni vitez u Moskvi, Jelena Puzić nagrađena je Nagradom žirija za ulogu Diane Budisavljević. Takođe, na Festivalu monodrame i pantomime, osvojila je nagradu za najboljeg mladog glumca.

Don Žuan, foro Mateja Stanisavljević

DON ŽUAN
Vida Davidović po Molijerovom predlošku
Režija: Tihomir Stanić, Marko Misirača
Igraju: Don Žuan – STEFAN RADONjIĆ, Zdravko – VLADAN GAJOVIĆ, Gospodin Nedeljković – ĐORĐE MARKOVIĆ, Slobo – TIHOMIR STANIĆ, Elvira – MILICA JANKOVIĆ, Blažo – LEPOMIR IVKOVIĆ, Antonina – NEVENA ILIĆ, Valentina – ISIDORA GRAĐANIN, Milica – IVANA DUDIĆ, Pero – LUKA POTPARIĆ, Dragan – MILAN BOBIĆ, Arsa – LUKA SEVIĆ, Prosjak – DUŠAN AŠKOVIĆ
28-31 avgust u 21h

Početak rada na predstavi „Don Žuan“ poklapa se sa osnivanjem letnje pozorišne scene „Teatrijum“ u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, tako da je ova predstava prva premijera novog pozorišta.

Kao i svaka dobra komedija, „Don Žuan“ je komad koji odlično komunicira sa današnjim vremenom i aktuelnom situacijom.

Ako se razmaštamo kao u prethodnim primerima dobijamo iz već postojećeg Molijera jedan Beograd (ili bar nešto što na njega liči) i kriminalnu elitu koja je osujećena nemilosrdnim libidom jednog od njenih članova.

Ako Don Žuana smestimo u okrilje savremenog crnogorsko-klanovskog miljea u Beogradu, koji funkcioniše po principu strogog patrijarhata i osvete, i ako bismo stavili Don Žuana u situaciju da prekrši taj kod zbog svojih nagona i iskoristi jednu od žena unutar zajednice, bilo bi dosta zanimljivo posmatrati razrešenje ove zbrke. Ucene, pretnje, pištolji, podzemlje, krv, osveta i čast. Veze, vezice, afere i nagoni. A svime ovim se ne gubi ništa od Molijera.

Kombinujući aktuelni društveni kontekst sa jednim klasičnim delom dobijamo savremenu kritiku određenog miljea, a sa klasičnim humorom i dobrim molijerovskim zapletima; savremeno društvo i humor koji opstaje već vekovima zahvaljujući svojoj nepretencioznosti. A šta je smešnije, zabavnije i potresnije od kriminalne elite koja živi po principu plemena, patrijarhata i osvete? I šta je smešnije, zabavnije i potresnije od Don Žuana? Duboko smo uvereni da je baš zato ovaj spoj klasičnog zapleta i likova koji boje našu svakodnevnicu prava scenska kombinacija.