SCENARISTA

PIŠE: Mila MARČETA 

Navika lenjog ispijanja kafe i čitanja novina, ovog jutra je bila pojačana uzbuđenjem dok je čitala oglas koji je dan ranije poslala za objavu.

Sve je odštampano kako je tražila, četvrt strane, uokvireno, prvi oglas u rubrici „Zaposlenje“. Ostalo je samo da sačeka da se javi pravi kandidat.

Bila je i više nego zadovoljna svojom idejom.

Napokon je razumela kako da primeni sve one savete stručnjaka za laku psihologiju i samopomoć, koje je godinama čitala, sakupljala i kao neprimenjivo smeće bacala u korpu. Pre nego što je uključila zvono na telefonu, treptanje ekrana je najavilo poziv.

„Dobar dan. Javljam se na vaš oglas za scenaristu koji je danas objavljen u novinama.“

„Izvolite. Šta vas zanima?“

„Pa, sve. U oglasu ste napisali da tražite scenaristu „za pisanje drugačijeg kraja“. O čemu se radi? TV serija, pozorište, film…? Privatna produkcija? Mislim, sve me interesuje.“

„Nudim angažman scenaristi sa iskustvom. Ako ste zainteresovani, zamoliću vas da mi pošaljete spisak scenarija koje ste do sada realizovali. Naravno, potrebni su mi i podaci ko je i kada realizovao te scenarije. Odgovarajući kandidat treba da ima iskustva u pisanju životnih scenarija. Smatraću prednošću lično iskustvo u ljubavnim odnosima, jer ja duboko verujem da o ljubavi može pisati samo onaj ko i sam ume da voli.“

Nekoliko trenutaka je tišina ispunila prostor između telefona i njenog uveta. Pomislila je kako je to znak kandidatove nesnalažljivosti i nespremnosti na iznenađenja. I to joj se nije dopalo.

„Nisam siguran da razumem šta se od mene očekuje. Da napišem drugačiji kraj – čega?“, napokon je progovorio.

„Kraj ljubavi. Jednostavno je. Ja ću vam ispričati kakav kraj ne treba da bude, a vi ćete, zatim, napisati drugačiji kraj. Daću vam vrlo precizne instrukcije šta nikako ne sme biti deo novog scenarija, a ostalo prepuštam vašoj kreativnosti i vašem muškom senzibilitetu.“

„Dakle, moja publika su muškarci?“

„Da. Umorna sam od neinventivnih rastanaka i raskida. Sve mi je poznato, fraze su isprazne i izlizane, dosadno mi je sve to. Čak je  i bol očekivana i identična. Svi moji promašaji bole na isti način i, na moju nesreću, ne umem ništa da učinim da ih predupredim. Svi muškarci koji su leteli ka meni i bezočno se prejedali mojim ljubavima imali su istog scenaristu. Pri tom, vrlo lošeg. Početak je lep. Kraj je ružan i banalan. A ja sam uvek ista, jer drugačija ne umem da budem, a davno sam obećala sebi da neću sebe menjati da bih nekome bila dobra.

U novom scenariju ne smete upotrebiti frazu „Ti si neobična žena“. Prečesto sam to čula da bih verovala u istinitost. A osim toga, morate zadržati objektivnost i uzdržati se od etiketiranja. Vi, kao i većina njih,  mene ne poznajete i samim tim, nemate prava da me prosuđujete. Možda ja zaista jesam površna i zaljubljiva, ali vi to ne možete znati jer niste uložili ni minimum napora da me upoznate.

Reći ću vam sama – nisam zaljubljiva. Pre nego što nekome otvorim srce i predam mu se potpuno, a samo to ja smatram ljubavlju, brižljivo gradim poverenje, jer je u mom svetu poverenje važnije od svih slatkih reči, treptaja srca ili arlauka strasti.

Nisam neobična žena. Samo sam Žena: osetljiva, nežna, brižna. Pa, valjda žena i treba takva da bude? Ne bojim se ničega, pa ni ljubavi. Dozvoljavam joj da mi se desi, sa radošću i zahvalnošću je dočekam i sa tugom ispratim kad me napusti. Ne bežim ni od sreće ni od tuge. Teško se odlučujem, ali ne odustajem. Do kraja iskreno i otvoreno. Jer verujem da je sve drugo nepošteno.

Nisam jaka. Ni tu frazu ne smete napisati u scenariju za kraj, jer je muškarci  koriste kao alibi za svoj kukavičluk i nedostatak ljudskosti. „Nije strašno ako te povredim. Prebolećeš jer ti si jaka i umeš da se izboriš sa svime što te snađe.“ Umem, ali sam umorna od borbe. Nemam više stomak za laži i obmane.

Hoću kraj koji slavi ljubav, ne onaj koji pljune na svu radost koju je zagrljaj duša doneo. Hoću kraj koji ne ostavlja bljutavi ukus nedovršenosti i neizrečenosti.

Eto, takav scenario želim da napišete.“

„Bojim se, gospođo draga, da je takav scenario nemoguć.“

„Ne, moguć je. Samo vi niste pravi čovek za drugačiji kraj.“