SEĆANJE na velikana srpskog glumišta: DANILO BATA STOJKOVIĆ

PIŠE: Aleksandar Bećić

Poneki put mi je teško da objasnim ko je i kakav je glumac bio Danilo Bata Stojković današnjim klincima, koji završavaju fakultete (privatne, naravno) i “lože se” na naša nova “filmska” ostvarenja. 

I na kraju se sve završi sledećim opisom: Zamislite veliku pozorišnu salu u koju može da stane više od 700 ljudi. I zamislite da se na sceni te sale prikazuje neka predstava, svejedno koja. Na kraju, zamislite da na tu scenu uđe čovek: star, dežmenkast, sa štapom u rukama. I ništa ne kaže. Samo uđe. A cela sala počne da skandira i ustane na noge.

E, takav je bio Danilo Bata Stojković.

I ta scena se zaista desila. Tek što su sankcije ukinute, u moj rodni Čačak dođu glumci Zvezdara Teatra da na sceni Doma kulture odigraju predstavu Profesionalac. I na toj sceni sjajni Bogdan Diklić. Prelepa (sada nažalost pokojna) Neda Arnerić. A onda, iznebuha, na scenu dolazi On. Samo uđe na scenu. Ništa ne progovori. I tako uđe – da ljudi spontano počnu da aplaudiraju. I ustaju. Jedan za drugim. A tek je deseti minut predstave. Još se ništa nije dogodilo. Samo je ušao On.

E takav je bio Danilo Bata Stojković.

I kaže “Dobar dan”.

I opet isti aplauz.

Kada bi se moglo aplaudirati od kuće, kada bi se moglo skandirati iz fotelje, gledajući televizor, bilo bi mnogo razloga za to, samo ako biste gledali Batu. “Ko to tamo peva”. “Poseban tretman”. “Maratonci trče počasni krug”. Samo ta tri filma su dovoljna za ceo život. Ali to su samo tri ostvarenja: tu je maestralna minijatura u filmu “Idemo dalje”. Babi Pupuška u Šijanovom filmu “Kako sam sistematski uništen od idiota”. Strogi otac, marksista u Paskaljevićevom filmu “Varljivo leto ’68”. I naravno – nezaboravni Ilija Čvorović u “Balkanskom špijunu”… A nismo ni pomenuli “Diplomce”, ni “Grlom u jagode”, ni “Čuvara plaže u zimskom periodu”.

Svet se oštro deli na dva dela: na budale i oni koji trpe (Danilo Bata Stojković, Balkanska pravila)

A u pozorištu? Eh… Za uloge u četiri predstave (Cincari ili korešpodencija, Balkanski špijun, Profesionalac, Đeneral Milan Nedić) dobio je Sterijinu nagradu. Za uloge u četiri predstave (Ožalošćena porodica, Cincari ili korešpodencija, Balkanski špijun, Klaustrofobična komedija) dobio je Statuetu ćurana na Danima komedije u Jagodini.

Dušan Kovačević svedočio je na komemoraciji Bati Stojkoviću i njegovoj ljubavi prema pozorištu sledećim rečima:

“Pred početak svake predstave ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom. Govorio je: Dobro veče deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast…”

Danas je tačno 18 godina otkako je Danilo Bata Stojković po prvi put stupio na pozorišnu scenu tamo gore. I od tog dana – stalno mu aplaudiraju.