SENSIZLIK

PIŠE: Mila MARČETA

Dugo, neuobičajeno dugo je izbegavala ne samo da gleda turske serije, već i da sluša razgovore o njima. Potpuno ignorisanje je pravdala nedostatkom vremena, kad je objašnjavala drugaricama kako je moguće da ne zna čak ni imena glavnih likova. “Ljiga”, govorila je sebi dok je na daljinskom upravljaču menjala kanal.

Te večeri bila je potpuno iscrpljena. Moždane ćelije su vapile za lakom zabavom koja ne iziskuje baš nikakvo njihovo angažovanje. Turska serija se sama pojavila na ekranu televizora. Ostavila je taj kanal, nastavila da gleda tekuću epizodu i u jednom trenutku čak poverovala da će je odgledati do kraja. Nije. U prvih petnaest minuta, desila su se četiri srcoloma i dva pokušaja samoubistva zbog istih, tri porodična karambola zbog zabranjene ljubavi i dva zaključavanja u sobu da bi se neko “urazumio”. Litre prolivenih suza nije uspela da izmeri. A i bilo joj je već dosadno. Poslednje što je čula pre nego što je sve nestalo sa ekrana je bila jedna reč – “sensizlik”.

U tom moru banalnosti i jeftine patetika, “sensizlik” je odzvonilo nekako drugačije. Rečnik joj je, zatim, objasnio da srpskog prevoda za “sensizlik” nema. Ne usamljenost. Ne samoća. Nedostajanje jedne osobe. Stanje “bez tebe”. Beztebost. Vibracija te reči je ostala da lebdi oko nje. Značenje će tek otkriti.

Dve magnolije su posadili one godine kad je on doneo svoje boje, četkice i štafelaje i počeo sa njom da deli sve, uključujući i njenu planinsku kuću.

“Zašto baš magnolije?”, pitala je kad je doneo dve upakovane sadnice.

“Zato što je to naopaka biljka – procveta pre nego što olista. Isto tako smo i mi naopaki – zavoleli smo se pre nego što smo se upoznali.”

Srpskog prevoda za “sensizlik” nema. Ne usamljenost. Ne samoća. Nedostajanje jedne osobe. Stanje “bez tebe”. Beztebost. Vibracija te reči je ostala da lebdi oko nje. Značenje će tek otkriti

Njihova spavaća soba je bila na uglu kuće sa pogledom na istok i na jug. Kroz istočni prozor noću su gledali zvezde. U zavisnosti od godišnjeg doba i kretanja zvezda uslovljenog astronomskih zakonima, nekada bi gledali sazvežđe Vage, a nekada sazvežđe Lava. Za svaku zvezdu u sazvežđu Vage, on je nju ljubio u nikad pre poljubljenu tačku na telu. Za svaku zvezdu u sazvežđu Lava, ona je izmišljala novi, nikad doživjeni način ljubljenja.

Južni prozor je gledao na dvorište i red belo okrečenih stabala oraha.

Pastelno roze, gotovo bela magnolija našla je svoje mesto ispod južnog prozora spavaće sobe.

“Najlepša si jutrom, kad se kao mačka protežeš od tvoje ka mojoj polovini kreveta”, rekao joj je. “U tom prostoru između snova i budnosti, nosiš na usnama najlepši osmeh devojčice koja se, pomalo, stidi što je bila u snu nevaljala. Očni kapci su ti spušteni, ali ja znam da tvoje oči vide mene. Negledajući pronalaziš moje ruke i uvlačiš mi se u zagrljaj. Najnežnije me ljubiš baš tad, tako mazna i topla od sna. Ne znam kako bih nazvao zvuk zadovoljstva koji izlazi iz tvojih grudi dok te ljubim polazeći od sklopljenih kapaka, preko pegica na nosu, bradavica, stomaka. Kad nakon poslednjeg poljupca i stopala iščeznu iz mog vidnog polja, pogled mi sreće zelenilo u bašti. Zbog tvog paperjastog buđenja i ružišastih pregiba na telu, hoću da posle tebe, ugledam roze-belu magnoliju”.

Insistirao je da tamno ljubičastu magnoliju posade ispod prozora njegovog novoformiranog ateljea.

“Intenzivna boja, da me u svakom trenutku podseća da živim najintenzivniju ljubav, ikad”, opet je on odlučio.

Već sledeće godine, tamno ljubičasta magnolija je počela da bledi. Prvo po ivicama cveta. Ona je negde pročitala da se boji može vratiti intenzitet ako se zalije krvlju. Ubola se u prst i iscedila par kapi na zemlju oko magnolije. Nije pomoglo. Ubola se u venu i prosula malo više krvi. I opet ništa. Razočarana, odustala je. Nije pročitala savet o zalivanju do kraja – potrebno je oboje da prospu po par kapi svoje krvi. Zajedno. Magnolija je bledela i ona tu ništa nije mogla da učini. Za tamno ljubičastom, i nežno roze je počela da bledi. Ubrzo, obe magnolije su cvetale bezbojno belo.

Jednog februara, pred sezonu cvetanja, odneo je sebe iz nje i sve svoje boje, četkice i štafelaje iz ateljea.

Atelje je ponovo “soba za goste”. Magnolije nisu procvetale. Sensizlik.