SINTESIS

PIŠE: Dilan Horman 

Do našeg neba su nas vodile stepenice u staroj kući. Sećam se tavana i mrtvih ptica u njemu, sećam se naših noći dok smo sijali u gomili praznoverja i  dok smo učili od tišine kako se vrišti jedno u drugome. Malo lakše se živi otkako je zadnja oluja poskidala crep. Sada pokreti imaju smisla u gomili blata koje je život naneo na naga tela sa kojih smo, s vremena na vreme, odlazili opet jedno u drugo. Isprepleteni smo u ovom svetu koji se sveo na malu dnevnu sobu, stari kauč, vlažnu kuhinju i toalet koji uvek miriše na skidanje paučine između prstiju. Isprepleteni smo u smenjivanju dana i noći, u komešanju sitnih buba i ispijanju krvi. Mi to zovemo – ljubav dva beskičmenjaka u svetu gde su kičmenjaci izumrli. Mi to zovemo Sinteza. Seti se kako smo gledali tavan i mislili da će nas progutati muk uspavane zveri koja nam isključuje struju i guta golubove. Seti se kako smo gledali tavan i kako smo budili taj muk, drhteći u starom kauču, kradući reči kako bismo objasnili da ne možemo preživeti kada prvi bude umro od nas. Кoje su to reči bile? Кo je prvi umro? Ne znam. Znam samo da nisam preživeo.

Izvor: Ognjen Petrović, Karneval u suterenu, nova mladenovčaka kratka priča,
Litera, 2019, Mladenovac, str. 427.