SMOTULJAK

PIŠE: Jasna MARK 

Poslednji dan u još jednoj besmislenoj radnoj nedelji. Petak. Lepljiv i bez daška vetra, odužio se kao da je ponedeljak.

Nestrpljivost, uobičajeno, ne dozvoljava Petru da mirno dočeka odlazak kući. Danas, međutim, dodatni osećaj neobjašnjive uznemirenosti naterao ga je da samo još dublje utone u pohabanu kancelarijsku fotelju. Zabacio je glavu na neudobni naslon i zatvorio oči. Pokušaće da usmeri misli na poznate scene i pomogne vremenu i panici da brže prođu.

U par treptaja našao se u dnevnoj sobi. Seo je na ivicu kreveta obučen samo u sive pamučne bokserice. Laktove je oslonio na kolena razdvojena u širini ramena, a vrhove nožnih prstiju sabio uz nogu niskog drvenog stočića. Pedantnim pokretima složio je asesoar za pušenje – kesicu sa duvanom, rizle i mašinicu. Sve je postavio na ista mesta kao i pet godina ranije kada je odlučio da počne da duva. Ubedio je sebe da će ponavljanjem istih pokreta i radnji održati kurs stabilnosti i olako prevideo vrtlog ludila u koji je nespreman skliznuo i u kome se davio. Ne prihvatajući stvarnost, manipulisao je sopstvenim razumom i svešću kao da su tuđi. Odbijajući da prizna iluziju o sopstvenoj savršenoj vrednosti, pod tankom površinom prividnog spokoja, kakav u prvi mah odaje, hrani odbačeno šugavo pseto povijenog repa. I napeto vreba i najmanje znake tuđe slabosti da bi pustio krvoločnu narav da eksplodira u besnom kidisanju. U tom traganju za tuđim nesavršenostima Petar svakodnevno, iznova, pokušava da utiša brundanje unutrašnjih glasova koji među sobom ogovaraju njega samog. Podsvesno, plašeći se posledica očigledne podvojenosti, zatrpao je rapavu prirodu i zalutao među senke ćudljive bolećivosti. Krijući se iza titravog, skoro plačljivog osmeha nije primećivao da spoljašnjem svetu projektuje drugačije slike od umišljenih. Tamna namreškana koža kapaka spuštenih preko zakrvavljenih beonjača, sitni zubi sivkaste gleđi iza tankih modrih usana, kao i kratki nervozni pokreti odavali su dekoncentrisanog zavisnika.

Na niskom sobnom stočiću nedostaje samo kesica sa travom. Pogrbljen, zabacujući kolena u stranu i kriveći vrhove stopala jedno prema drugom, našao se, u par koraka u uskoj kuhinji. Iz rashladne komore frižidera izvadio je smotuljak sakriven među kesama s graškom. Preostale četiri kesice biće mu dovoljne do kraja vikenda. Imao je solidno razrađenu shemu. Za pet paketića dobija šesti gratis. Taj gest mu veoma znači. I dobavljač može sa sigurnošću da računa na njega par puta nedeljno. Funkcionalnost njihove veze mogla bi poslužiti za primer.

Nekada moderni tamno plavi kuhinjski elementi rađeni po meri, celom dužinom pokrivaju zid preko puta ulaznih vrata i vizuelno smanjuju već mali prostor. Slab žućkasti svetlosni snop, usmeren na površinu radne ploče sa visokog plafona, razliva se u mrljama kao prosuta boja. Jače svetlo bi otkrilo masne fleke na zidu iznad šporeta, i slojeve prašine na podnim pločicama, ulepljene prolivenim tečnostima i razmazane đonom pohabanih kućnih papuča. Konačno, jeftina zavesa od poliesterske čipke požutela od vremena i isparenja, visi neravnomerno zakačena prljavim plastičnim žabicama na odvaljenoj garnišni, i daje sablasan, starački izgled prostoru. Ostatak stana jednako je zapušten i zatrpan stvarima koje Petar baca gde stigne. Nerado i retko otvara prozore i drži uvek spuštene roletne. Ne voli čist vazduh. Ali, voli da spava u izgužvanom krevetu s bubašvabama u jastučnicama. I da u časovima česte dokolice razgovara s pacovom. Koji se danju skriva u odvodu ispod kupatilskog lavaboa i noću trčkara po kupatilu. A ponekada i po ostatku stana kada mamurni Petar zaboravi da zatvori vrata. I tako je Petar jedne neuobičajeno usamljene noći odlučio da pacovu da ime. Nazvao ga je Miš.

Iz rashladne komore frižidera izvadio je smotuljak
sakriven među kesama s graškom.
Preostale četiri kesice biće mu dovoljne do kraja vikenda.
Imao je solidno razrađenu shemu.
Za pet paketića dobija šesti gratis.
Taj gest mu veoma znači.

Trud kućne pomoćnice koja dolazi jednom mesečno i koji je vremenom primetno splasnuo, uspeva da održi red svega dan ili dva.

Petar odavno živi sam. Otkad ga je napustila zakonita partnerka žene prolaze kroz mali stan kao kroz hol železničke stanice i često podsećaju na nelegalne peronske radnice. Jeftin izgled, kao i jeftine brze laži promrmljane usput, zadržavaju se kraće od mirisa znoja u nepromenjenoj posteljini. Pali ga patnja izveštačenih pokušaja. Mizerna potreba napucanih oblina da ostanu zapamćene. I dok sve te frigidne, shizofrene, histerične nimfomanke prenaglašeno stenju njihovim prljavim napućenim ustima i trljaju svoje znojave grudi o njegovu iskeženu odbojnu facu, on se cereka i urla ime one koja je godinama ranije urlala ime njegovog najboljeg druga u istom krevetu.

Nikada nije prevazišao njen odlazak. Pristao bi na sve samo da je htela da ostane. Stajao bi ispred vrata stana dok ona vrišti pod bilo kim. Ne bi ga bilo briga. Samo da je tu. Godinama je uporno čekao da se vrati. Dok se nije probudio svestan da se to nikada neće desiti i da se on nikada neće oporaviti.

Tako je i zapalio prvi nevešto smotan džoint i zakleo se da će, dok postoji, osvetiti sve gadosti koje žene rade muškarcima. I zauvek zalutao u košmar.

(U posebno teškim noćima, kada savest probija zidove umišljaja, a telo lome udari struje besmisla i očaja, Petar grozničavo ponavlja imena bezb(r)ojnih žena. Kao mantru za utehu i spas. Jedini ko zna Petrove tajne i ćuti o njima je Miš. Ni sam ne shvatajući o čemu u takvim noćima uopšte može da razmišlja, pažljivo sluša urlike i gricka kraj plastične odvodne cevi ispod lavaboa. Zgrbljen i zamišljen.)

Došavši kući nakon preduge radne nedelje, Petar je odsutno palio jedan za drugim džoint, zagledan u nevidljivu tačku na zidu. U inače zagušljivoj dnevnoj sobi nije moglo da se diše od mirisnog zasićenja. Zagrcnut suvim kašljem, naglo je ustao i odvukao se u kuhinju. Stao je pored radne ploče i neznatno se izdigao na vrhove bosih stopala. Ovlaš oslonjen kukovima na ivicu kuhinjskog elementa, kao da se sprema za penetraciju, pomerio je otvor na sivim boksericama i levom rukom izvadio sunđerasti mišić na pult. Desnom rukom je otvorio fioku sa escajgom. U sledećem trenutku stropoštao se nakon kratkog preciznog trzaja jakom, maljavom šakom zgrčenom oko drške oštre kuhinjske satare.

Prva instinktivna misao, koja je posetila zaleđenu pamet kućne pomoćnice nadvijene nad Petrovim beživotnim telom narednog jutra, bila je da će joj trebati više vremena nego inače da očisti pod. Zatim je ispustila prodorni vrisak.

Bezizražajno lice lekara hitne pomoći ustanovilo je nakon kratkog pregleda da glavni dokaz, ovog neuobičajenog slučaja samoubistva, nedostaje. Naložio je prestravljenoj kućnoj pomoćnici da odsečeni deo što pre nađe i dostavi u mrtvačnicu.

Kako se zavijajući zvuk sirene uz plavo rotaciono svetlo ambulantnih kola sve više udaljavao, do uznemirene žene sve jasnije je dopirao drugi, mljackav zvuk. Petar je prethodnog dana, iznova smožden dnevnom rutinom, zaboravio da zatvori vrata kupatila, gde je sada, pogrbljen i zamišljen, sedeo Miš i grickao ostatke njegovog smežuranog uda.

Delovalo je da se trudi da ne sabira misli. Bio je to jedan od onih dana kada je neophodno pustiti ih da se valjaju preko oboda svesti i same od sebe prečiste. Da oteknu niz odvod mentalne kanalizacije. Kao što je on ubrzo skliznuo u otvor ispod lavaboa u trenutku kada je zbunjena kućna pomoćnica ušla u malo kupatilo. Lako klizeći lavirintom krivudavih cevi, Miš je napustio Petrov stan zauvek. Ostavljajući za sobom poslednji zalogaj i vrisak.

(Priča Jasne MARK biće objavljena u sklopu regionalne zbirke kratkih priča PAKET ARANŽMAN PRINTED EDITION na osnovu rezultata konkursa portala Kultura 381 i Liberland Arta)