STARAC I DŽOKAVAC

Piše: Dule NEDELJKOVIĆ

Nekada, kada je trebalo rano da ustanem, nisam ni legao. Vukao sam sledeći dan “na dah”.

Sada legnem ranije uveče da mi ne propadne dan.

Ne smem da počnem da pijem bez obezbeđena tri dana u mraku i tišini sa dve flaše vode i hrpom analgetika plus sredstva za smirenje pored jastuka.

Ne jedem ljuto, ne jedem slatko (osim kada me niko ne vidi), ne pijem gazirano.

Doručkujem jebenu ovsenu kašu, u pekari me u čudu posmatraju kada poručim 200 grama bureka, u danima kada odlučim da živim na ivici.

Koketiram sa ženama ali se plašim fizičkog kontakta (šta ću ako me neka privede?).

Ne znam nove bendove i nove glumce, ne znam nikoga u Zvezdi osim Borjana i Gobelje, ne znam ko je u Zadruzi osim Kristijana, ne odlazim da se seljačim u fine restorane gde čobani puše tompuse a između stolova se vrzmaju pomeranci.

Ljudi koji su rođeni te godine kada sam skinuo mrak postaju babe i dede, a kada me zaboli vilica znam da je kraj počeo, a ne kapiram da to je zbog količine reči koje sam izgovorio u životu.

Čini mi se da mi je jedno oko manje od drugog.

Počeo sam opsesivno da čitam biografije najgorih (Roten, Ričards, Lemi Kilmister, Elton Džon, Sleš), ne bih li probudio žar u sebi.

Kada postavim sliku od pre dvadesetak godina na internet pa mi neko zalepi kompliment u komentaru: “Kako si bio lep”, ponizno uginem.

Nosim kapi za nos i rupurut u džepu.

Sopstvena žena me zajebava: “Popi pivo pičko”, rekla mi je prošle godine na moru. Zato sam ove godine išao sa ćerkom.

Ona me voli ovakvog-nenormalnog.

Sa osmehom prihvatam akcije za legalizaciju marihuane, neka drugoga malo napadaju zmajevi.

Na basketu sa sinom ne smem da skočim više od dva puta, a ćerka mi prilazi u polumraku vrlo obazrivo da se ne preplašim pošto je mešam fizički sa majkom.

Pas je počeo mene izvodi, a ne ja njega.

Pešačim do fizičke iznemoglosti pošto ne smem da trčim, otkazaće mi čuka.

Popijem dva kratka espresa u pet kafića.

Ne čitam novine, ne zato što ne vidim, nego mi se gade.

Istegao sam se prilikom nezgode na onom pederskom električnom trotinetu, četiri meseca se nisam fizički povratio. Jedino što mi je ostalo je da mogu da preronim pola Taša u cugu. Ostalo sam đoka. Predsednik države je mlađi od mene!

Ka’će taj lokdaun da poležemo!

One thought on “STARAC I DŽOKAVAC

  1. Pio uvek hladno,zimi i leti.Sada kada popijem konzervu hladnog piva kašljem kao Boro Stjepanović u KTTP.
    Čuvaj se

Comments are closed.