ŠTIT

PIŠE: Dušan STOJKOVIĆ

S njim, na njemu, ili u njemu. Zaštita je – obrni, okreni – čak i od onog od čega, prividno, nikakve zaštite nema. Jednako i od života i od smrti.

Držimo li štit pred sobom, u svakom trenu u kojem se zateknemo, ni kiša, ni pogledi, ni sneg, ni ljubavna zavođenja, nisu nam dorasli. Кada su Frojd i njegovi sledbenici pisali o odbrambenim mehanizmima, ovi su bili metaforička zamena za štit. Ne udaljujući nikada štit sa očiju, nisam video do danas (a biće tako i ubuduće) kako mi žena izgleda.

Decu sam začeo zaobilaznim putem prolazeći kroz jarko crvena svetla. Ni sa kim se nisam rukovao: samo bih ga štitom kucnuo o rame. Ponekad toliko snažno da bi se po zemlji prućio. Jedva čekam da vidim kako ću se sa smrću oglednuti.

Nemam ahilovski ranjivu petu.

Oči nisam sveo na kiklopovsko oko. Srce nisam ogradio pajserima. Videćemo još čiji su opanci, a čiji obojci. Кunem se majci: ni mrtav se neću obesštititi.

Izvor: Ognjen Petrović, Karneval u suterenu,
nova mladenovčaka kratka priča, Litera, 2019, Mladenovac, str. 423