SVITCI IZ MRTVOG MORA FALSIFIKAT

Dugi niz godina Muzej Biblije koji se nalazi u glavnom gradu SAD, hvalio se svojim najvrednijim artefaktima – istorijskim fragmentima Svitaka s Mrtvog Mora (Kumranskih spisa). 

Radi se o najznačajnijim religijsko-istorijskim dokumentima, koji sadrže jedine poznate preživele kopije biblijskih dokumenata nastalih pre 100 godine pne. Spisi na hebrejskom, aramejskom i grčkom jeziku su uglavnom ispisani na pergamentu, ali su pojedini napisani i na papirusu.

Prošle godine, zvaničnici muzeja saopštili su da sa žaljenjem primili vest prema kojoj je pet njihovih najvrednijih artefakata – lažni. Prošlog vikenda suočili su se sa još većom katastrofom: Svih 16 fragmenata, koji su plaćeni čitavo bogatstvo – potveđeno su – lažni.

Kolet Lol, direktor kompanije specijalizovane za istraživanje umetničkih falsifikata Art Fraud Insights LLC izjavio je kako su “nakon iscrpnih provera, naučnih i vizuelnih analiza, bez ikakve sumnje utvrdili da su fragmenti Kumranskih spisa u vlasništvu Muzeja Biblije iz Vašingtona – falsifikat”.

U svom izveštaju na više od 200 strana, Kolet Lol i drugi eksperti su do detalja objasnili kako su falsifikatori uspeli da prevare kupce na tržištu antikviteta”.

“Štaviše, svaki od izloženih fragmenata spisa snažno sugeriše da se radi o namerno napravljenim falsifikatima, koji su nastali u 20. veku sa isključivim ciljem da imitiraju sastavni deo Svitaka iz Mrtvog Mora”.

Spisi su otkriveni u jednoj pećini pored Kumrana i dugo su smatrani jednim od najvažnijih arheoloških otkrića, koji potiču iz Hrama knjige u Jerusalemu. Međutim, pre dve godine, analizom pet fragmenata u vlasništvu američkog privatnog evangelističkog muzeja došlo se do zaključka da oni “pokazuju karakteristike koje nisu konzistentne sa drevnim poreklom”.

Metode koje su primenjene kako bi se otkrila istina o našoj kolekciji, mogle bi da se koriste za rasvetljavanje drugih sumnjivih fragmenata i možda čak biti efikasna u otkrivanju ko je odgovoran za te krivotvorine

Rukovodstvo muzeja ipak nije pokleklo. Naprotiv: oni su ovaj fijasko okarakterisali kao “dobru stvar za muzeje i tržište antikviteta”:

“Sofisticirane, skupocene metode koje su primenjene kako bi se otkrila istina o našoj kolekciji, mogle bi da se koriste za rasvetljavanje drugih sumnjivih fragmenata i možda čak biti efikasna u otkrivanju ko je odgovoran za te krivotvorine”, rekao je Džefri Kloha, glavni kurator Muzeja Biblije.

Porodica Grin, koja stoji iza Muzeja, nije želela da otkrije koliko su novca potrošili za 16 lažnih delova pergamenata. Osobe iz profesionalnih krugova navode da autentični artefakti ovog tipa koštaju i nekoliko miliona na tržištu antikviteta.