VEK BUKOVSKOG – VEK PSOVKI U KNJIGAMA

PIŠE: Aleksandar BEĆIĆ 

Koliko ste puta na društvenim mrežama, ali i u privatnom životu, pročitali kako se neko zgražava zbog psovke u filmu, pesmi, nekom rok-hitu ili pozorišnoj predstavi? Koliko puta ste pročitali/čuli osudu tog tipa za psovke u književnosti? 

Mnogo je onih koji propovedaju čistunstvo u kulturi i umetnosti, prenebrežući da kultura i umetnost nikad ne smeju izgubiti dodir sa realnošću. Iste te osobe zaboravljaju da je psovka sociološki i kulturološki fenomen svojstven (manje ili više) svim narodima na ovoj maloj planeti.

Kada između književnosti i psovke (prostačenja) stavimo znak jednakosti, zasigurno će nam pasti barem dva imena na pamet: Vuk Stefanović Karadžić (zbog Crven Bana) i – niko drugi neko Čarls Bukovski. Nesuđeni novinar, neuspešni poštar, buntovnik i svakako – alkoholičar i pisac. Još uvek se mnogi raspravljaju da li je bio uspešniji u ispijanju litara žestine ili u pisanju.

Malo ljudi zna da je Čarls Bukovski zapravo – Nemac.

“Hajnrih Karl Bukovski, rođen je 16. avgusta 1920. u Andernahu kao jedino dete bračnog para Katarine Fet i Henrija Hajnriha Bukovskog. Majka je švalja iz tog malog mesta, blaga osoba, okruglog lica i velikih očiju.

Otac je Amerikanac iz Pasadene u Kaliforniji, poreklom Nemac i narednik američke vojske. Nakon što je služio kao okupacioni vojnik u Nemačkoj, osniva građevinsku firmu i bankortira. Otac je grubog izgleda i karaktera. Često ga je tukao”, navodi se u tekstu Dojče Velea i precizira da se porodica Bukovski preselila 1931. u Sjedinjene Države, a da je samo godinu dana kasnije mali Čarls bio oslobođen odlaska u školu zbog bubuljica koje su ostavile dubok trag na njegovom licu.

Propali student novinarstva, poštanski službenik, vozač hitne pomoći, pasionirani čitalac Hemngveja, Sinklera Luisa, Šervuda Andersona, Džon Dos Pasosa, D.H. Lorensa, čovek koji je podjednako obožavao ozbiljnu muziku i alkohol  dugo je pokušavao da postane pisac i njegove prve rukopise su izdavači odbijali.

Onda je, nakon rada u pošti, napisao roman “Čovek sa kožnom torbom”, koji se smatra klasikom andergraund literature.

No, ako je suditi po tekstu objavljenom u nemačkom Veltu, “radi se samo o poštaru pijanci koji zbog bezovljnosti propada u svakoj oblasti svog života”.

Bukovskog su mnogi optuživali da piše samo o seksu i alkoholu, dok su ga drugi glorifikovali:

“Predstavljaju me hrabrijom i talentovanijom nego što sam bio. Preuveličava se … ljudska rasa sve preuveličava, svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj”.

Na pitanje o smislu života, on je u jednom intervjuu odgovorio: “Sranje – sledeće pitanje.”

Umro je od leukemije u martu 1994. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše jednostavno: “Ne pokušavajte”.

Iza sebe je ostavio čak 46 knjiga poezije (objedinjene u četiri toma) i 14 knjiga proze, od kojih su u našoj zemlji najpopularnije “Zabeleške starog pokvarenjaka”, “Bludni sin”, “Poštar”, “Palp”, “Đavo je bio vruć”, “Priče o običnom ludilu”…