ZBOGOM, BOLE

Teško je pisati kad zauvek ode neko koga poznaješ. Kad ode neko ko je bio pun života. Ko je bio mnogo zdraviji od tebe. Uvek nasmejan, vedar. Tako je danas. Jer je otišao jedan od onih koji je bio baš takav. Otišao je Dejan Bošković Bole.

Otišao je čovek koji je osnovao izdavačku kuću Ammonite. Kuća koja je bila utočište za sve one koji su se bavili alternativnom muzikom.

Otišao je čovek koji je pokrenuo festival Indirekt.

Čovek koji je rešio da se bavi izdavanjem knjiga i otkrio srpskoj publici Gorana Stojičića, Anju Mijović, Jelenu Ćuslović. Čovek koji je zahvaljujući svom timu srpskoj čitalačkoj publici otkrio i kako piše fantastični dizajner Slavimir Stojanović Futro.

Ne možemo da govorimo o Boletu kao čoveku, jer smo ga poznavali tek površno. Ali iskreno verujemo da je danas najteže ljudima koji su neposredno radili s njim: Onima koji su se uverili u njegovu normalnost.

Boleta je odnela korona. Podmuklo. Odnosila ga je nedeljama. Pre nekoliko dana bili smo ubeđeni da će i on – kao i mnogi iz ovog našeg sveta – zahvaljujući svojoj snazi i pozitivnom stavu – uspeti da nam se ponovo pridruži, pa da nam i on opisuje “kako je gadno bilo”… Nažalost prevarili smo se.

Bole je otišao. Goranu Stojičiću i Vladimiru Đurđiću je ostavio težak zadatak: Da očuvaju ono što je Ammonite bio.